Нација Online :: Elektronsko izdanje časopisa НацијаНада у велики савез

Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Geopolitika

Geopolitika

Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.

Срце света

 

ИНТЕРВЈУ: ШАМИЛ СУЛТАНОВ, ФУНКЦИОНЕР РУСКОГ БЛОКА „РОДИНА” („ОТАЏБИНА”) И ЧЛАН КОМИТЕТА ЗА СПОЉНЕ ПОСЛОВЕ ДРЖАВНЕ ДУМЕ

Нада у велики савез


„Исламска заједница Русије полази од чињенице да би само стратешки савез Европе, Русије и исламског света био у стању да спречи даље срљање у глобалну кризу. Али, ако ту коалицију буду стварали лицемери са било које од тих страна, резултат ће бити ништаван. Са друге стране, тај савез ће бити могућ само ако Русија не буде под утицајем америчке спољне политике”

 

НАЦИЈА ПРЕС

 

Је­дан је од пред­вод­ни­ка бло­ка „Ро­ди­на” („Отаџ­би­на”), по­ли­тич­ке сна­ге ко­ја сло­ви као све­ру­ско ра­ди­кал­ни­је па­три­от­ско кри­ло у од­но­су на Пу­ти­нов блок, не­по­мир­љи­во пре­ма так­ти­ци „до­би­ја­ња у вре­ме­ну” ру­ског пред­сед­ни­ка. Члан је Ко­ми­те­та др­жав­не Ду­ме за спољ­не по­сло­ве, ко­ор­ди­на­тор ин­тер­пар­ла­мен­тар­не уни­је „Ру­си­ја и ислам­ски свет: стра­те­шки ди­ја­лог”.

У не­дав­ном ин­тер­вјуу за ита­ли­јан­ски ге­о­по­ли­тич­ки ча­со­пис Eura­sia (Евро­а­зи­ја), ина­че гла­си­ло исла­мо­фил­ски и про­тур­ски ори­јен­ти­са­но, Ша­мил Сул­та­нов из­нео је сво­је по­гле­де на пра­во­слав­но-му­сли­ман­ске од­но­се и пер­спек­ти­ве ве­ли­ког евро­а­зиј­ског са­ве­за ко­ји би, као до­бро­на­мер­на про­тив­те­жа, мо­гао из­ве­сти свет из уни­по­лар­ног ћор­со­ка­ка.

 

У Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји три су ве­ли­ке ре­ли­ги­о­зне за­јед­ни­це: пра­во­слав­ци, му­сли­ма­ни и бу­ди­сти. Ка­кви су од­но­си из­ме­ђу исла­ма у Ру­си­ји и вла­де, те из­ме­ђу исла­ма у Ру­си­ји и оста­лих ре­ли­ги­о­зних за­јед­ни­ца?

Од по­ло­ви­не де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка по­ло­жај му­сли­ма­на у Ру­си­ји се по­гор­ша­вао. То се де­ша­ва­ло из три глав­на раз­ло­га: за­о­штра­ва­ње су­ко­ба на се­вер­ном Кав­ка­зу, из­не­над­на по­ја­ва фе­но­ме­на та­ко­зва­ног „свет­ског те­ро­ри­зма” и ак­тив­но­сти ин­ста­ли­са­них мон­ди­ја­ли­стич­ких струк­ту­ра у Ру­си­ји ко­је су све­сно пот­хра­њи­ва­ле на­пе­то­сти из­ме­ђу пра­во­слав­них и му­сли­ма­на у зе­мљи. Све то је учи­ни­ло да је ве­о­ма оја­чао та­лас исла­мо­фо­би­је.

Али, по­чев од 2003, од­но­си из­ме­ђу др­жа­ве и ислам­ске за­јед­ни­це у Ру­си­ји по­бољ­ша­ли су се у из­ве­сној ме­ри. Бар не­ма ви­ше по­ни­жа­ва­ју­ћих ан­ти­му­сли­ман­ских кам­па­ња, као што су би­ле оне ко­је је власт под­сти­ца­ла ра­ни­јих го­ди­на. То се об­ја­шња­ва, пре све­га, но­вим ин­те­ре­со­ва­њем ру­ске др­жа­ве за ислам­ски свет, же­љом ру­ских вла­сти да раз­ви­је стра­те­шки од­нос са Свет­ском му­сли­ман­ском ор­га­ни­за­ци­јом. У ок­то­бру 2003. го­ди­не шеф ру­ске др­жа­ве, по пр­ви пут у исто­ри­ји, уче­ство­вао је, и го­во­рио, на ску­пу Ор­га­ни­за­ци­је ислам­ске кон­фе­рен­ци­је. И не са­мо то: Пу­тин је чак из­ја­вио, по­ле­мич­ки, да је Ру­си­ја део ислам­ског све­та.

Што се ти­че од­но­са слу­жбе­ног ислам­ског кле­ра са до­сто­јан­стве­ни­ци­ма Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве, они су при­лич­но урав­но­те­же­ни и при­ја­тељ­ски.

 

ПРО­ЗРЕ­НЕ ИН­СТРУ­МЕН­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

 

Те­о­ри­ја о „су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја” ко­ју су фор­му­ли­са­ли аме­рич­ки те­о­ре­ти­ча­ри од­но­си се и на мул­ти­на­ци­о­нал­ну и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ну Ру­си­ју. Ка­кав је од­го­вор исла­ма у Ру­си­ји на тај по­ку­шај про­из­вод­ње су­прот­ста­вље­но­сти?

Хан­тинг­то­но­ва кон­цеп­ци­ја се ди­рект­но од­но­си на мул­ти­на­ци­о­нал­ну и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ну Ру­си­ју. И ви­ше од то­га, та кон­цеп­ци­ја има као глав­ну прет­по­став­ку да је не­из­бе­жан су­коб из­ме­ђу ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је и остат­ка све­та. Ја­сно је да је у то­ку по­ку­шај да се оства­ри та кон­цеп­ци­ја на ру­ској те­ри­то­ри­ји, а ни­је тај­на ни ни за­што је та­ко. Ислам­ски свет је, на стра­те­шком пла­ну, глав­ни про­тив­ник атлант­ске за­јед­ни­це, али ће Ру­си­ја, све док има ну­кле­ар­ни по­тен­ци­јал, би­ти су­штин­ски про­тив­ник САД, ко­је же­ле да до кра­ја ус­по­ста­ве и одр­же уни­по­лар­ни си­стем. Ето за­што је глав­ни циљ САД да се иза­зо­ве су­коб Ру­си­је и ислам­ског све­та.

Ислам­ска за­јед­ни­ца Ру­си­је по­ла­зи од чи­ње­ни­це да би са­мо са­вез Евро­пе, Ру­си­је и ислам­ског све­та био у ста­њу да не до­пу­сти за­о­штра­ва­ње гло­бал­не кри­зе. Али, ако ту ко­а­ли­ци­ју бу­ду ства­ра­ли ли­це­ме­ри са би­ло ко­је од тих стра­на, он­да ће ре­зул­тат би­ти ни­шта­ван.

 

Има­ју­ћи у ви­ду тур­ско-та­тар­ско по­ре­кло нај­ве­ћег бро­ја вер­ни­ка, ка­кав је зна­чај исла­ма у Ру­си­ји у окви­ру од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и Тур­ске, те из­ме­ђу Тур­ске и му­сли­ман­ских ре­пу­бли­ка бив­шег СССР-а?

Што се ти­че спо­ме­ну­тих сред­њо­а­зиј­ских ре­пу­бли­ка бив­шег СССР-а, по­зна­то је да је ста­нов­ни­штво му­сли­ман­ско, али је зна­но и да та­мо вла­да­ју у нај­бо­љем слу­ча­ју ли­це­мер­ни ре­жи­ми, док су у нај­го­рем слу­ча­ју то ди­рект­ни не­при­ја­те­љи исла­ма. Аме­рич­ке ба­зе сме­ште­не у бив­шим со­вјет­ским ре­пу­бли­ка­ма Уз­бе­ки­ста­ну, Та­џи­ки­ста­ну, Кир­ги­ста­ну до­каз су за ту оце­ну.

 

КРАЈ УНИ­ПО­ЛАР­НОГ ЋОР­СО­КА­КА

 

У че­му је, по Ва­ма, су­шти­на че­чен­ског про­бле­ма и ви­ди­те ли ре­ше­ње ста­ња на се­вер­ном Кав­ка­зу?

Што ду­же тра­је су­коб, ве­ће су шан­се да се стра­не си­ле уме­ша­ју у ње­га. Че­чен­ски су­коб, за­по­чет као су­коб из­ме­ђу јед­ног де­ла ре­ги­о­нал­не ели­те бив­ше со­вјет­ске ауто­ном­не по­кра­ји­не и фе­де­рал­ног цен­тра, са­да се упра­вљач­ки об­ли­ку­је у при­жељ­ки­ва­ни су­коб Ру­си­је и ислам­ског све­та. Али, у су­шти­ни, че­чен­ски про­блем је у де­гра­да­ци­ји из­ну­тра и сро­за­ва­њу че­чен­ског пост­со­вјет­ског дру­штва. Та­мо не­ма ствар­не ислам­ске за­јед­ни­це, али има не­зна­ња, не­пи­сме­но­сти и дру­гог  ја­да.

У Ру­си­ји, као и у це­лом ислам­ском све­ту, мно­ги му­сли­ма­ни уви­ђа­ју да че­чен­ски су­коб све ви­ше по­ста­је еле­мент гло­бал­ног ме­ха­ни­зма те­ле­ди­ри­го­ва­них су­ко­ба, као и ком­по­нен­та та­ко­зва­ног фе­но­ме­на „свет­ског те­ро­ри­зма”.

 

Рат у Ира­ку је иза­звао, са јед­не стра­не, рас­цеп из­ме­ђу др­жа­ва чла­ни­ца Атлант­ског пак­та, док је, са дру­ге стра­не, по­спе­шио исто­вет­но свр­ста­ва­ње Фран­цу­ске, Не­мач­ке и Ру­си­је, што је оја­ча­но од­би­ја­њем Тур­ске да уче­ству­је у им­пе­ри­ја­ли­стич­кој агре­си­ји. Сма­тра­те ли да тај слу­чај­ни „са­вез” из­ме­ђу две во­де­ће зе­мље ЕУ и Ру­си­је (пре­ма не­ким по­сма­тра­чи­ма про­то­тип осо­ви­не Па­риз–Бер­лин–Мо­сква) има бу­дућ­но­сти? Ако има, ка­кву стра­те­ги­ју би тај са­вез мо­рао да има пре­ма Ан­ка­ри, тра­ди­ци­о­нал­ном аме­рич­ком са­ве­зни­ку на Бли­ском ис­то­ку?

Тај са­вез не мо­же да се на­зо­ве слу­чај­ним. То је објек­тив­на тен­ден­ци­ја у ко­јој се ис­ка­зу­је са­зре­ва­ње кон­тра­те­га у од­но­су на уни­по­лар­ни атлант­ски свет. Фран­цу­ска и Не­мач­ка, ко­је пред­ста­вља­ју осо­ви­ну европ­ске за­јед­ни­це, са­вр­ше­но уви­ђа­ју да ће, у окви­ру но­вог свет­ског по­рет­ка ко­ји се ства­ра, евро­цен­три­стич­ки обра­сци из пе­де­се­тих и ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка пот­пу­но из­гу­би­ти сва­ки зна­чај под при­ти­ском САД.

Тај про­цес је прак­тич­но већ по­чео. Осим то­га, Фран­цу­ска је већ ус­по­ста­ви­ла по­себ­не по­вла­шће­не од­но­се са ни­зом му­сли­ман­ских зе­ма­ља. У кон­тек­сту гло­бал­ног ра­та ко­ји се раз­ви­ја пу­тем рас­по­де­ле гло­бал­ног тр­жи­шта енер­гет­ских ре­сур­са, дво­јац Фран­цу­ска–Не­мач­ка на­сто­ји да учвр­сти сво­ју по­зи­ци­ју на Бли­ском ис­то­ку.

Кец у ру­ка­ву Не­мач­ке у овом ре­ги­о­ну је­сте њен тра­ди­ци­о­нал­ни од­нос са Тур­ском, а по­себ­но при­су­ство број­не тур­ске за­јед­ни­це у Не­мач­кој. Исто­вре­ме­но, укљу­чи­ва­ње или ства­ра­ње три­ла­те­рал­ног са­ве­за са уче­шћем Ру­си­је уоп­ште ни­је слу­чај­ност. На­и­ме, ста­бил­на про­тив­те­жа уни­по­лар­ном све­ту би­ће мо­гу­ћа са­мо ако Ру­си­ја не бу­де под ути­ца­јем аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке. <

 


Коментари >>
 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006Број 11 - 14Срце света Нада у велики савез