Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Geopolitika

Geopolitika

Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Теразије

 

ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Зрна & громаде 18-20

 

 

(Уранијум и морфијум.)

У Србији годишње од канцера оболи 30.000 људи, а 18.000 њих умире у најтежим боловима, саопштиле су медицинске власти. „Југохемија” је увезла, кажу, велике количине дуго очекиваног морфијума у таблетама, што је у августу било ударна вест у „Дневнику” националне ТВ. („Морфијум је једини ефикасан лек против хроничних болова.”)

О стварним узроцима катастрофалног стања израженог оваквим статистикама, сматрају српске демократске власти, није политички коректно говорити.

 

(Достављачи.)

Више од осам година након бомбардовања Србије у пролеће 1999, НАТО је почетком октобра 2007. доставио српским властима податке о локацијама гађаним забрањеним касетним бомбама. Та информација рекламирана је на сав глас, као наводно велики гест добре воље. Осим што су цинично закаснели — закашњење се мери људским животима и бројем страдалих након оружаног дела агресије — ови подаци су чак и сада некомплетни и ирелевантни. Према речима директора српског Центра за разминиравање Петра Михајловића, у добијеним подацима нема такозване елипсе површине, што значи да није омогућено прорачунавање где се налазе и како се простиру „загађена подручја” (зоне у којима су расејане касетне бомбе).

 

(Озарење.)

„Када плачете, ми не затварамо очи.

Када буде тешко и опасно, ми ћемо бити ту.

Добро вече, Србијо!”

Тим речима се познати рок-певач Ђорђе Давид обратио маси од близу 10.000 младих Срба са Космета, на централном тргу у Митровици, где је 6. октобра 2007. приређен велики концертни спектакл у оквиру манифестације „Бајкрок”, коју је организовало удружење бајкера „Харли Дејвидсон Србија”. Звезде вечери били су свакако „Рибља чорба” и Бора Ђорђевић (који је наступио упркос томе што му је нога у гипсу), али и Владо Георгијев, један од оснивача удружења „Харли Дејвидсон Србија”, као и стара добра „YU група”. Наступ је изазвао одушевљење публике, дирнуте и озарене истовремено.

 

(Цена.)

„Европска Унија спремна је да истражи све путеве да се кроз преговоре дође до решења за Косово” изјавио је недавно у Паризу Оли Рен, европски комесар за проширење. „Будућност Србије и Косова је у Европској Унији. Косово неће бити 51. држава САД. Ни САД ни Русија неће платити цену ако би пропао процес утврђивања статуса Косова. Ту цену мораће да плати Европа.”

 

(Равнотежа.)

Председник Русије Владимир Путин одсечно је упозорио САД да су пробе новог руског балистичког пројектила и нове крстареће ракете (одржане крајем маја 2007) директан одговор на „потезе који ремете глобалну равнотежу”.

„Нови пројектили у Пољској, радари у Чешкој, нове базе у Бугарској и Румунији! Шта треба да радимо? Не можемо само да седимо скрштених руку и да једноставно поштујемо споразуме које други крше!” рекао је Путин, истичући да су најновији руски потези одбрамбеног карактера и да нико добронамеран нема никаквог разлога да од њих страхује.

 

(Разлика.)

„Односи Русије и САД вероватно никада нису били на нижој тачки од распада СССР-а, а можда и од времена Михаила Горбачова, раних осамдесетих”, оцењује Стивен Дејл, дугогодишњи дописник Би-Би-Си-ја и независни консултант за питања Русије. „То је пре свега отуд што је Запад током деведесетих, када је Русија била слаба, стање ствари злоупотребио и на политичком и на економском плану. Десетак година касније, Русија је много снажнија, како код куће, тако и на међународној сцени — у великој мери захваљујући Путину. Москва данас делује на начин који, сматра, показује да је снажна и самоуверена, док се на Западу то схвата као ароганција, или чак агресивност.”

 

(Откриће.)

„Жалости ме што је политички незгодно рећи оно што сви знају: рат у Ираку се води због нафте”, написао је Алан Гринспен, кључни човек америчке монетарне политике у периоду 1987–2006 (први човек америчких Савезних резерви), у својој књизи „Доба превирања: Авантуре у једном Новом свету”.

 

(Лимит.)

Дуг САД у последњој декади септембра поново је премашио лимит од 9.000 милијарди долара! Иако је у марту прослављено „постизање решења”, драматичним доношењем закона којим је допуштени лимит дуга напросто неосновано подигнут, ствар се само неколико месеци касније понавља.

„Ако Конгрес по хитном поступку не донесе нове ‘акте попуштања’, прети потпуна блокада и финансијски колапс САД”, поново су упозориле америчке финансијске власти.

 

(Избор.)

„Логика профита повећава разлике између сиромашних и богатих, а избор између профита и солидарности је избор између Сотоне и Бога”, упозорио је недавно папа Бенедикт XVI.

 

(Домаћини.)

„У Србији имамо стране банке, стране увознике и страну робу. Преко 50 одсто увоза је роба широке потрошње. Уместо да наше фабрике производе ту робу, ми је увозимо и плаћамо девизама. Ту је велики проблем либерализација нашег спољнотрговинског режима. Потврђено је правило да не може слаб да се бије са јачим”, изјавио је др Милоје Кањевац, директор српског Института за истраживање тржишта. „Домаће банке смо угасили, а стране се утркују да дају кредите са високим каматама и не бирају начин да пласирају средства. Западне земље нам намећу такав банкарски систем и камате које су двоструко веће него у региону. Дужничко ропство које нас чека односи се и на грађане и на привреду.”

 

(Приоритети.)

У Падинској Скели, надомак Београда, гради се нови супермодеран затвор који ће моћи да прими 450 „најопаснијих затвореника”. Биће то „један од најсигурнијих затвора у овом делу Европе”. Радови вредни 600 милиона динара биће завршени до августа 2009, а финансирају се из Националног инвестиционог плана.

 

(Ред.)

Годишњи обрт на нелегалном тржишту текстила у Србији износи 1,5 милијарди евра! Толико о уређењу економије, државе и легализму, тим омиљеним флоскулама у речнику данашње политичке класе, флоскулама чија је употреба одавно прерасла у облик малтретирања нације.

 

(Изнуђено.)

Организациони комитет 25. летње универзијаде, која ће 2009. бити одржана у Београду, донео је на седници у Влади Србије одлуку о раскиду уговора са предузећем „Вартекс” из Вараждина и смени извршног директора предузећа „Универзијада 2009” Срђана Бошковића.

Иако је то у први мах негирано, испоставило се да је тачна информација београдских новина о компромитујућем уговору који је доскорашње руководство предузећа „Универзијада 2009” склопило са хрватском текстилном индустријом. Без тендера, без присуства јавности, без поштовања законских процедура, хрватској фирми је дат посао да обуче у службене униформе све учеснике летње Универзијаде у Београду! Учињено је то упркос егзактним показатељима да скоро 20 текстилних предузећа из Србије може исти посао да уради и квалитетније и јефтиније!

На истој седници је договорено да Организациони комитет, у сарадњи са Владом и Привредном Комором Србије, организује скуп којем ће присуствовати представници најбољих домаћих предузећа, где ће бити представљене бројне пословне могућности за српску привреду које нуди организација Универзијаде.

Овај случај је још једном јасно показао изузетно важну улогу коју у оваквом друштвеном и политичком устројству имају медији.

 

(Доказивање.)

Академик проф. др Коста Чавошки, један од најугледнијих српских интелектуалаца данашњице, 14. септембра 2007. ухапшен је по други пут ове године, на територији Републике Српске. Тачније, „приведен на информативни разговор”, баш као што је учињено и 22. фебруара, када су Чавошког лишили слободе у згради Правног факултета у Српском Сарајеву, где предаје.

„Ова хапшења, а пре свега терорисање породице Радована Караџића, укључујући и три унука и једну унуку, очигледно циљају да се сви учине таоцима Радована Караџића, да се оставе без игде ичега, да би затим, гладни и боси, до неба завапили преко CNN-а да се њихов отац, деда и муж преда и спречи да они умру од глади и болести. Са друге стране, за власти у Србији све то је начин доказивања правоверности страним менторима, нови облик удвориштва”, изјавио је академик Чавошки.

 

(Џет сет.)

Александар Симовић, ухапшени припадник „земунског клана”, током свог исказа пред Специјалним судом за организовани криминал, изнео је велики број имена оних који су били врло присни са припадницима озлоглашеног криминалног ганга, примали од њега новац, учествовали на приватним забавама у највећем криминалном леглу у земљи (највећем, ако се не рачунају политичке институције). Од тих имена могла би се саставити обимна новија политичка историја демократске Србије, баш као и детаљни именик овдашњег џет сета.

 

(Боки.)

Након што су фудбалери „Партизана” летос нанели два тешка пораза „Зрињском”, хрватском клубу из Федерације БиХ, широм Републике Српске организоване су масовне уличне прославе. Главни слоган који су скандирали навијачи био је: „Извини се, Борисе!”

Серија српских спортских тријумфа током јесени показала је да ће тај слоган постати неизбежан у бројним сличним случајевима.

 

(Тихи.)

Концерт Музиком за живот у Народном позоришту у Београду, који је требало да буде одржан 15. септембра 2007. у организацији Уједињеног гранског синдиката „Независност” и „Српских двери”, уз партнерску подршку Министарства културе Србије, изненада је забрањен. Тај програм, део позитивног и афирмативног пројекта Покрет за живот, промовисао је борбу против беле куге као врсту, поред осталог, синдикалне борбе. Натполитичан, с величањем живота, рађања и породичних вредности, овај програм требало је да буде фактор буђења, окупљања и мобилисања друштва, пре свега младих, за превазилажење најопаснијег од свих српских проблема данашњице и сутрашњице.

Међутим, политички и идеолошки мотивисану забрану изрекао је министар културе Србије Војислав Брајовић, због (како сазнајемо у Народном позоришту) заступљености удружења „Српске двери”.

Ето прилике да овај глумац и Црногорац, који је као Тихи у „Отписанима” након Другог светског рата побио пола Трећег Рајха, остане упамћен још по нечему. Свако нормалан и слободоуман у Србији требало би да да пуну подршку Војиславу Брајовићу да затвори ДВЕРИ СРПСКЕ. Али са спољне стране.

 

(Брисање.)

„Једини проблем ’Октобарског салона’ јесте што је једну националну манифестацију узурпирао. Он пружа слику онога што се догађа у једном сегменту визуелне уметности у свету. Међутим, штета је што је национални преглед стваралаштва наших уметника овде потпуно збрисан. Овде нисмо видели ни једно велико име из света сликарства, али, верујте, тај свет итекако постоји.

Ма како музеји били и суморни и у извесном смислу гробља уметности, они стрпљиво чекају, и време пролази, гута све сензације, нестају све ствари које су медији величали. Наравно, остао је један Дишанов писоар, као граница до које се дошло. Идеја је једном исцрпљена и то је завршено. А вредна дела увек ће налазити начина да се изборе за своје место.” (Милан Туцовић, сликар и вајар, један од невеликог броја истинских мајстора међу савременим српским уметницима)

 

(Сомови.)

Тродневно такмичење у кувању рибље чорбе, звучно названо „Фиш фест” (21-23. септембра 2007), одржано је на кеју код Куле Небојше. Свирали су и тамбураши, а након проглашења победника придружила им се и Уснија Реџепова.

Тај програм организован је у оквиру манифестације „Дани европске баштине”!!!

 

(Аукција.)

Белгија, „краљевство из три дела”, стављена је 15. септембра 2007. на аукцијску продају посредством чувеног специјализованог сајта „iBej”. Бивши новинар Герит Сикс понудио је своју отаџбину по почетној цени од 1 евро, али је она, након само 26 приспелих понуда, достигла вредност од близу 10 милиона евра.

 

(Пикавци.)

Британска влада одлучила је да свако ко баци опушак на улицу буде кажњен са 80 фунти, односно 120 евра. Казне важе од 1. јула 2007. Контрола и спровођење одлуке у надлежности су општинских власти, које су обучиле хиљаде и хиљаде грађана, „цивилних полицајаца”, који ће тајно надгледати кафане и ресторане и пријављивати прекршиоце.

„Увођење казни за бачени опушак одмах је створило нову врсту мале привреде: производња џепних пепељара је већ увелико почела”, јављају агенције из Лондона.

 

(Теракота.)

Специјално за овогодишњи мастерс у Шангају, фигуре Роџера Федерера и Новака Ђоковића биће урађене у теракоти и у природној величини. За те потребе, челници Асоцијације тениских професионалаца ангажовали су чувеног француског вајара Лорија Дизенгремела. <

 


Коментари >>
 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006Број 18 - 20Теразије Зрна & громаде 18-20