Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Изградимо авалски Храм Деспоту

Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Tvorac

Vidovdan

Geopolitika

Geopolitika

Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
Поставка

 

ПРОФ. ДР МИЛА АЛЕЧКОВИЋ, КЛИНИЧКИ ПСИХОЛОГ, О СВОМ УЛАСКУ У ПОЛИТИКУ

Ми смо Отаџбина,
пробудимо се

 

Наши проблеми су ужасни, размере циничне пљачке и велеиздаје монструозне. Народ је у летаргији, разбијен, очајан и депресиван. Излаз не могу донети они који већ четврт века харају политичком сценом, јер они су део и извор проблема. Не дамо више Србију криминалцима, полуписменим барабама, сексуално настранима и социопатама, дилерима и наркоманима. Зауставићемо изношење новца, злата и руда из Србије. Истераћемо напоље лопове и лоповске банке, вратићемо Отаџбини све стратешке гране, обновићемо српско село и пољопривреду, подићи достојанство ћирилице, вратити наше доказане људе из света, обновити друштвену бригу о деци и старима, вратити стари морал солидарности и помоћи. Не можемо победити сад, али борбу морамо почети одмах да би за две године то било наша стварност

 

Разговарао: Милорад Антонић

 

Београђанка је, кћерка познате песникиње Мире Алечковић, магистрирала и докторирала на Сорбони. Гостујући професор на више светских универзитета и института, писац важних студија (Појам лудила у словенској и источнохришћанској традицији, Појам несвесног у савременим психолошким теоријама...) и есеја (Етнопсихолошки есеји: о дому и искону...). Поред матерњег српског, говори француски, руски, енглески, шпански, италијански и словеначки. Инострани је члан Руске академије природних наука, члан Удружења књижевника Србије. Председник је Покрета „Отаџбина“ и, према најавама, кандидат на председничким изборима у Србији 2017.

Тим поводом, Нација преноси скраћену верзију разговора са Милом Алечковић са портала Седма сила.

 

Ваша перцепција проблема које Србија има и препознавање решења?

Наши проблеми су ужасни. Из Србије је изнето веома много новца који је требало да остане овде. Изнето је српско злато које припада свима нама, односно држави. Уништена је ионако бедна социјална помоћ, уништени су пензионери, готово све фирме су у стечају, Народна банка фактички не постоји јер у њој седи ММФ, медије плаћа Сорошев новац, а патолошке и заглупљујуће ријалити програме држи амерички генерал Петраус. Чак и основна школа за децу веома је скупа, да не говорим о прескупим приватним факултетима који продају дипломе неписменим политичарима. Војска може да организује параду само ако јој Руси позајме све, полиција је у штрајку и у расулу. Хомосексуалност више није приватна ствар појединаца, него главни лоби у српској власти. Посланици су поткупљиви и примитивни, брину углавном о себи самима. Пољопривреда је уништена, а увози се све што већ имамо. Србија је врло прљава, путеви и инфраструктура су као из доба орања Краљевића Марка. „Инфостан“ нас све поткрада, већина судија пресуђује по наредби политичара и на основу једног телефонског позива, судски извршитељи су подивљале османлијске харачлије. Нотари у Србији раде посао који не раде ни у једној другој земљи света и служе само за то да нико нов и неукаљан не може да уђе у политичку борбу. Најзад, народ је у летаргији, разбијен, очајан и депресиван.

Када све то констатујете, можете или да се убијете, или да кренете у велику борбу. Ми то  у психопатологији кажемо: или нас гута мрак и нагон смрти, или у нама дижу главу нагон за животом и светлост, побуна и снага.

 

Код Вас је превагнуло ово друго?

Нас у „Отаџбини“, и мене лично, покренуло је велико светско искуство и огромна промена која се у свету дешава баш сада. Ово је крај једне погрешне и грешне ере, али то политичари у Србији још не виде, јер они за светом касне најмање три деценије. Верујем да у Србији може да се обнови стара Отаџбина са новим људима. Има нас који нисмо никада били на функцијама и у корупцијама и крађама, а знамо све светске токове и знамо све науке.

Решење је у томе да се ми који смо до сада само помагали другима сада сами латимо посла. Увек сам била политички ангажована, али сам била у некој мета-политици, гледала сам као научник и уметник споља. Сада је време да уђем у то коло, јер другачије више не може. Мојим фронталним ангажовањем (што значи да више нисам никоме помоћ, нити лева рука и слично, него да ја водим ствар),  верујем, отвара се једно ново раздобље у српској политици. Није у питању само ангажовање жене која познаје неколико наука, него мој став да ће сви прави ствараоци и умни људи у будућности морати  да жртвују неколико година свог живота како би нешто урадили у политици за себе и свој народ. То ће бити њихова морална обавеза. Нећемо више смети само да анализирамо и критикујемо, а да дотле пуштамо незналице и похлепне шарлатане да воде земљу, него ћемо баш ми који добро познајемо ствари, морати да оставимо нашу научну каријеру и мораћемо да се конкретно ангажујемо барем на неколико година. До сада смо само критиковали и упућивали на оно што не ваља, али то није имао ко да поправи, јер смо се ми сви гадили прљаве политике. Тако смо пуштали терен бескрупулознима, незајажљивима, или онима који су преко кревета добијали важна места у држави. И сада се чудимо што ништа не функционише и што се цела земља свела на куплерај! За то смо сами криви! Не дам више Србију неписменим провинцијалцима, лажним докторантима, људима који не говоре ни један страни језик, или натуцају само шалтерски енглески, сексуално настранима и социопатама, наркоманима, онима које финансира дрога, и онима којима је сан у животу да их неко прими у ред за молитвени доручак у Америци. Северна Америка је анти-модел за Србију и све што из ње долази је за Србију трагично и негативно! Модел за Србију је само антибриселска Европа ослобођених народа, са Русијом, и ми повратници из Европе и Русије.

 

ОЗБИЉНА СВЕСРПСКА ПРИЧА

 

Кажете: „Ништа није изгубљено, битка је тек почела!“ Шта то заправо значи?

У Србији је тренутно све изгубљено, али за сутра није изгубљено ништа, ако кренемо у ослобађање у овом тренутку. Сутрашњица Србије зависиће од нас. Ми знамо да не можемо да победимо сада, али свако ко за нас и за мене буде гласао на овим изборима, гласа за оно што брзо долази. То сутра долази већ за око две године. Са правим пријатељима у свету, ми ћемо брзо преузети Србију. Овога пута не могу да победим, али могу да добијем гласове којима ћу отворити једну нову еру у Отаџбини: обавезу умних људи да се кандидују, а не да се, кобајаги, гаде политике као до сада!

Моја маленкост има прилично искуство борбе у свету.

Говорила сам у француском Парламенту, разговарала са руским председником у Паризу, била сам његов посматрач на изборима у Придњестровљу, Јерменији, Нагорно Карабаху, данас сам у кампањи француског председничког кандидата Мари Лепен, а мој муж је из породице француских судија и адвоката и био је сведок одбране Караџићу у Хагу. Ми тачно знамо како свет дише. Нема сада могућности да говорим о својим дугогодишњим психолошким истраживањима специјалних способности. Око себе сам развила једну јаку ауру заштите, да се тако изразим, јер је политика у ствари чиста психологија (или психопатологија). Али, најважније је реално искуство и познавање токова новца, светских закона и историје. У ствари, да би неко могао да води једно друштво, он мора добро да познаје барем неколико наука:  историју, географију, социологију, економију, геополитику, политичке теорије, психологију и психопатологију.

Једино искуство које немам, и не треба ми, јесте искуство крађа и корупције у Србији.

Најзад, наш пројекат „Отаџбина“ није само локални, него озбиљна и велика балканска прича. „Отаџбину“ смо основали у расејању пре неколико година, прошле године смо се регистровали у Србији, а већ је имамо и у свим српским земљама којима ћемо сутра заокружити цео Балкан: у Републици Српској, у Црној Гори, у српској Македонији, у Крајини, у расејању... Ово је озбиљна борба и не зависи од политике званичног Београда.

 

Истичете: „Дошао је  тренутак да и ми који никада нисмо хтели да будемо у политици, уђемо у борбу за ослобођење наше Отаџбине.“ Тражите да места од којих зависи судбина овог народа заузму неискварени и људи са визијом?

Управо тако. У покрету „Отаџбина“ је тим бриљантних стручњака из свих области и нико ту није ушао ни по једном другом критеријуму материјалне користи, улизивања и слично. То су јаки и способни људи, доказани у свету, али су се вратили и већ дуже време живе у Србији. Наша формула: светски Срби који су се  вратили у матицу, заједно са Србима из матице. Никаква кандидовања из Америке не прихватамо, никакве нове Паниће или Мики Маусе споља, већ само јаке родољубе са светским искуством, али оне који су одавно овде са својим народом. Досадашњи политичари или функционери у Србији не долазе у обзир, јер, како пева наш Гундулић, коло среће се окреће...

Сваки мој сарадник говори неколико језика, већ је нешто створио, доказао се и, да се метафорички изразим, српски је проналазач, стваралац и потомак нашег највећег генија Николе Тесле. То су људи који су све схватили и  са којима се може потпуно променити Србија за свега неколико година.

 

СТВАРАОЦИ ПРОТИВ БРИСЕЛСКИХ СКАКАВАЦА

 

Какве су реакције људи на Ваше политичке поруке и на то што сте дама у политици?

Наш народ је осетио и увидео да од дојучерашњих херојчина и назови лидера није било ништа. Да су неки корумпиранији него најпохлепније алапаче на свету. Да опет кажем у полушали: Србија је увек спремна за једну Милунку Савић!

У политици је, као и у животу, важан карактер, а не пол. Многи мушкарци су велике кукавице, или су ниске интелигенције, или су поводљиви. Они чак могу да буду импозантне физичке грађе, али се у њима крије нека ситна душа. Такви људи у политици никада ништа не мењају, само одржавају постојеће стање.

У Србији се сада један број њих кандидује само зато да би стекли имунитет и да не би ишли у затвор због досадашњих крађа и покренутих кривичних пријава. Од поверљивих људи добила сам све о њима, тачно колико је ко и где крао (путеве новца је лако пратити).

Ми сада на изборима имамо двоје главних вођа који се понашају као да им је Србија, и једном и другом, дедовина или бабовина, и једног дечка који је дошао на крилима петооктобарске неолибералне проамеричке власти, оне што је хтела да приватизује и сам космос. Тај дечкић глуми светску појаву и њега ће подржати носталгичари за петим октобром. Ту је и лидер радикала коме свакако треба направити споменик због држања у Хагу, али који је прошлост. Сви су они у политици више од 25 година, сви су у међусобном договору и народ нема никакав избор, нити дозвољавају било коме новом да се појави. Уведени су најцрњи могући услови за сакупљање потписа за кандидате, услови који не постоје нигде у свету! У Француској се, рецимо, потписи скупљају и оверавају 4.000 дана, а овде ће бити остављено око четири радна  дана, ако одузмемо суботе и недеље. Све је смишљено тако да нико од нових људи не може да уђе у борбу.  А Србију не контролишу прави представници европских народа, него бриселски скакавци. И сами корумпирани и психопатолошки настројени, ти дебелгузи седе овде за велике плате и јуре наше девојке и момке.  Француска, рецимо, има бриљантне и поштене судије и адвокате, али Брисел у Србију шаље тај олош да би могли даље да уцењују нашу државу.

Такозване велике странке вероватно и не скупљају потписе, или све фалсификују, а нови и чисти људи се муче у немогућим условима. Потписе оверава мали број нотара које је поставила сама власт и трудила се да их буде што мање, као и да им егзистенција зависи од владајуће странке. У земљи у којој су нотари настали, у Француској, они уопште не оверавају изборне потписе, него се  баве сасвим другим стварима! Али, мислим да ће баш на томе, на овом грозном диктаторском ставу према слободним људима, власт поломити зубе и поћи у сусрет својој  неминовној пропасти. Због свега што чине, они ће сами себе сахранити.

 

Из Србије су отишли, и још увек одлазе, најбољи радници и најјачи умови. Како Ви гледате на такав одлив људи и са ким мислите да реализујете све ово о чему говорите?

Са нама ће се вратити скоро сви. Најважнији је повратак Срба из Европе и из Русије, јер су то модели живота за нашу Отаџбину. Америка није модел; ко год је тамо живео, добродошао је у Србију, али не може да је води. У свету су пропале банке, евро је наслоњен на долар, а долар је одавно покојник. У свету бомбе исламиста односе животе, све је веће сиромаштво, биће природних несрећа, поплава, земљотреса и урагана, можда и грађанских ратова... Срби ће се масовно враћати у Отаџбину. Више од 5.000 доктора наука који раде по великим светским компанијама, или уче децу других народа. Велики број бриљантних занатлија, градитеља и радника. Оних који ће обновити српско село, јер су у другим земљама научили да раде на имањима са најбољом техником... Поручила сам им: „Брате, уместо да гајиш овце на Новом Зеланду, дођи да их гајиш у својој Србији!“ Велики број њих вратиће се зато што нас познаје и верује нам.  Из породице сам која је све стварала сопственим рукама и борбом. Нисам „дођош“, нисам новобогаташ, нисам старлета, нисам тајкун, нити излизани политичар.

 

КАЗНА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ

 

Како окарактерисати вашу борбу међу вуковима: као борбу против беде, зла, отимања државе, нестајања, сиромаштва?

Да, то је борба против свега тога. То је борба живота против нагона смрти. Данас или сутра, ми ћемо зауставити изношење новца из Србије, изношење злата и руда из Србије, улазак Србије у Североатлантски пакт и бриселску мафију, продају српске земље, дивљу приватизацију стратешких грана, дивље судске извршитеље, корумпиране судије, промискуитетне телевизијске „ријалисте“, и све друге лопове због којих старци и деца у нашој земљи гладују. Данашњи политичари нису наша Отаџбина. Отаџбина смо ми који ћемо их почистити.

Све су покушали да спрече било кога чистог и неукаљаног да уђе у политичку борбу. Али, ја ћу окупити људе и повести их, јер мени људи верују. Пробудићу људе из нагона смрти, из депресије, и подићи их. Они који су већ свуда били неће успети да нас обесхрабре. Они знају да су на крају своје путање и гледају се очи у очи са сопственом немоћи, а тај крај желе да избегну тако што ће поставити немогуће услове за наше кандидатуре.

Али, не заборавите на речи француског писца Лафонтена: „На судбину наилазимо на оним путељцима које ужурбано изаберемо да бисмо јој утекли.“

Зато: не дај се, српски роде! Истераћемо напоље лопове и лоповске банке, вратићемо Отаџбини све стратешке гране, обновићемо српско село и пољопривреду, подићи достојанство ћирилице, вратити наше вредне људе из света, вратити минимум социјалног живота за децу и старе, вратити стари морал солидарности и помоћи. А паралелно са тим, установићемо казну за велеиздају Отаџбине! Они који ме познају знају да не одустајем. За све то, потребан нам је ваш глас! <

 

(Извор: „Седма сила“ . Приређивање и опрема: „Нација“. Интегралну верзију можете прочитати овде)

 

Објављено: среда, 1. март 2017, 20:10h

 

Коментари >>
 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаПоставка Ми смо Отаџбина, пробудимо се