МИРОСЛАВ Н. ЈОВАНОВИЋ, СТРУЧЊАК ЕКОНОМСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЕВРОПУ УН, ЕКСКЛУЗИВНО ИЗ ЖЕНЕВЕ ЗА „НАЦИЈУ” ИЗЛАЖЕ ОСНОВНА ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ У ВЕЗИ СА МОГУЋИМ УЛАСКОМ СЦГ У ЕУ

Разлози „за” и „против”

У земљи у којој је толико нарушено начело компетенције, као што је данас у СЦГ, сувише је парола, мистификација и догми. Уобичајено је политичко профитирање засењивањем или застрашивањем простоте. На жалост, многи тако третирају и далекосежна државна и национална питања, као што је могући улазак земље у ЕУ. Писац одличне студије Европска економска интеграција, објављене прошле године на српском а ове године и на енглеском језику (The Economics of European Integration. Chelthenham: Edward Elgar), експерт УН ангажован у Економској комисији за Европу, стручњак који је још 1988. објавио оглед о разлозима за улазак СФРЈ у Европску заједницу — Мирослав Н. Јовановић предочава нам мапу данашњих објективних разлога „за” улазак у ЕУ и истих таквих разлога „против”. Закључке препушта читаоцима, а одлуку народу.

КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (1)

Спој силе и опсене

Измештање ингеренција за емитовање новца из руку државе, оличења заједнице, у руке приватних банкара, почев од Енглеске с краја XVII века, довело је до далекосежних последица. Банкари су почели да стварају фиктивну монету, нереални папирни новац без покрића, којим су „куповали” реалне драгоцености и реалне плодове труда огромног броја људи и народа. Данас државе од централних банака, које су већином приватне, траже дозволу чак и за ковање ситниша. „Банкари” су организовани кастински, у затвореним круговима. Док експоненти планетарног финансијског лобија настављају да систематск­и заузимају фотеље политичара, ниједан политичар не може да допре до места за одлучивање у блиндираним па­ла­тама нов­ца

Пише: Марио Консоли

КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (2): КО ДОИСТА УПРАВЉА?

Добро познати тајни управљачи

На Бан­хо­фпла­цу бр. 2, у Базелу, седишту Банке за међународно одлучивање, мно­го пре него што је свет ишта сазнао о томе, одлучено је да се направи оно што ће 1944. у Бретон Вудсу бити усвојено као међународни финансијски систем, да долар буде средство међународне размене, да Никсон 1971. прогласи неконвертибилност долара... Тамо је, много пре не­го што је свет­ско јав­но мне­ње са­зна­ло ишта о томе, одлучено о перестројци, Мастрихтс­ком споразуму, евру, рату у Ираку, рату на Бал­ка­ну, рату у Авганистану, а вероватно и о ат­ентатима, облакодерима, пуцањима брана и многим другим „неочекиваним” стварима

Пише: Марио Консоли

КРАТКА ИСТОРИЈА ОСАМОСТАЉИВАЊА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МОНЕТАРИСТИЧКИХ ЦЕНТАРА МОЋИ (3): ГУБИТАК И ПОНОВНО ОСВАЈАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА

Повратак народном новцу

„У до­ба виртуелног нов­ца, од­но­сно нов­ца који не постоји, али може да одреди бла­го­ста­ње или сиромаштв­о читавих народа, заправо од­лу­чу­ју са­мо банкари и њихови лобији. Монетарна алхемија обесмишљава народне референдуме, сло­бо­да се за­ме­њу­је оба­ве­зом потрошње, до­сто­јан­ство по­се­до­ва­њем кредитне картице, отаџбина обве­зницама на берзи, живот историјом не­ког текућег рачуна“

Пише: Марио Консоли

КРАТ­КА ИСТО­РИ­ЈА ДО­ЛА­РА (1)

Ср­це мо­ћи им­пе­ри­је

Пише: Пјер Марти

ДА ЛИ СЕ СВЕТ ДОИСТА ПРИПРЕМА ЗА КРАХ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА ЗАСНОВАНОГ НА АМЕРИЧКОЈ МОНЕТИ БЕЗ ПОКРИЋА? (2)

Имплозија монетарног мехура

„Постојећи финансијски систем одржавају готово искључиво велики повериоци САД, који се боје да њихови дужници наједном пропадну. Те земље – Кина, Јапан, Тајван и Јужна Кореја, пре свих –  не желе да се нагло ослободе свих својих потраживања, јер би се вредност америчких обвезница које већ имају напросто срушила. Зато они, засад, радије прогресивно репрограмирају своја потраживања како би смањили део америчких дугова. Зато настављају да купују америчке државне обвезнице. Али, показатељи су јасни, даље одржавање такве ,хегемоније долара’ много је скупље и опасније од озваничења краја тог паразитског система без преседана у познатој историји света”

Пише: Пјер Марти

АКТУЕЛНА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА СИТУАЦИЈА САД, РЕАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ (3)

Узрок панике не помињати

Ако Конгрес не повећа плафон одобреног националног дуга – упозорио је министар финансија САД Џон Сноу 29. децембра 2005. године – влада неће више моћи легално да се задужује после средине фебруара 2006. Примењујући чак и најстрожије економске мере, неће бити могуће да се настави финансирање текућих америчких операција. Влада САД обуставила би плаћања половином марта 2006... Сенат САД је тесно (52 према 48 одсто гласова) прихватио, 16. марта 2006, подизање плафона задуживања владе на 8.965 милијарди долара (8.965 милиона милиона) да би се избегао слом. Али, слажу се и амерички стручњаци, то није решење него одлагање суочавања

Пише: Марк Шнајдер

СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА САД, ИЗ­МЕ­ЂУ БЕЗ­ОЧ­НО­СТИ И КРАТ­КО­ВИ­ДО­СТИ (4)

Уно­сност чу­до­ви­шног ду­га

Пише: Марк Шнајдер

ТУР­СКА У ЕВРОП­СКОЈ УНИ­ЈИ (1)

Еута­на­зи­ја или под­мла­ђи­ва­ње Eвро­пе?

ТУР­СКА У ЕВРОП­СКОЈ УНИ­ЈИ: ЕУТА­НА­ЗИ­ЈА ИЛИ ПОД­МЛА­ЂИ­ВА­ЊЕ ЕВРО­ПЕ? (2)

Време далекосежних одлука

Те­жња Тур­ске за пу­ним члан­ством у ЕУ је из­у­зет­но по­ла­ри­зу­ју­ће, осе­тљи­во и кон­тро­верз­но пи­та­ње, ка­ко по­ли­тич­ки, та­ко и еко­ном­ски. Очи­глед­на је опа­сност и за са­му Тур­ску ко­ја ЕУ че­сто ви­ди као чу­до­твор­ни лек за све сво­је уну­тра­шње бо­ле­сти. Мо­ра­мо се под­се­ти­ти, са јед­не стра­не, да Тур­ска и ЕУ већ има­ју функ­ци­о­нал­ну ца­рин­ску уни­ју за ин­ду­стриј­ске и пре­ра­ђе­не по­љо­при­вред­не про­из­во­де још од 1995. го­ди­не. Оту­да, ско­ро сви тр­го­вин­ски до­би­ци се већ уби­ра­ју. Са дру­ге стра­не, ЕУ са сво­јих 25 чла­ни­ца ви­ше ни­је ћуп са ме­дом као из вре­ме­на ка­да је бро­ја­ла 9 или 12 др­жа­ва чла­ни­ца. Цен­трал­не и ис­точ­но­е­вроп­ске зе­мље су то ка­сно от­кри­ле, са гор­чи­ном и раз­о­ча­ра­њем, убр­зо на­кон учла­ње­ња у ЕУ. Оно што су оне гле­да­ле и оче­ки­ва­ле у вре­ме ка­да су се при­ја­вљи­ва­ле за члан­ство ни­је ни бли­зу оно­га што су до­би­ле ка­да су ушле у Уни­ју. У сва­ком слу­ча­ју, у вр­ху ЕУ се, из­гле­да, ви­ше не по­ста­вља пи­та­ње да ли ће Тур­ска при­сту­пи­ти ЕУ. Хо­ће, ова­ко или она­ко, али нај­ве­ро­ват­ни­је не пре 2015. го­ди­не. Пи­та­ње је и ка­квој Уни­ји ће Тур­ска при­сту­пи­ти „ка­да до­ђе вре­ме”. Као при­лог рас­пра­ви о овим пи­та­њи­ма, „НА­ЦИ­ЈА” је у шест наставака објавила из­во­де из сту­ди­је „Тур­ска у ЕУ: Еута­на­зи­ја или под­мла­ђи­ва­ње Евро­пе?” Ми­ро­сла­ва Н. Јо­ва­но­ви­ћа, ува­же­ног струч­ња­ка Еко­ном­ске ко­ми­си­је УН за Евро­пу, у Же­не­ви. Сту­ди­ја је на­ста­ла на осно­ву пре­да­ва­ња ко­ја је аутор одр­жао у окви­ру на­уч­ног ску­па „Тур­ска, ЕУ и САД: Ви­со­ки уло­зи, не­из­ве­сне пер­спек­ти­ве”, на Intercollege у Ни­ко­зи­ји, у ма­ју 2005. го­ди­не, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији.

Пи­ше: Ми­ро­слав Н. Јо­ва­но­вић

ТУРСКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ЕУТАНАЗИЈА ИЛИ ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЕВРОПЕ? (3)

Важност реалистичног приступа

Тежња Турске за пуним чланством у ЕУ је изузетно поларизујуће, осетљиво и контроверзно питање, како (гео)политички, тако и економски и демографски. Као прилог расправи о овом изузетно важном питању, „НАЦИЈА” објављује изводе из студије „Турска у ЕУ: Еутаназија или подмалађивање Европе?” Мирослава Н. Јовановића, уваженог стручњака Економске комисије УН за Европу, у Женеви. Студија је настала на основу предавања које је аутор одржао у оквиру научног скупа „Турска, ЕУ и САД; Високи улози, неизвесне перспективе”, на Intercollege у Никозији, у мају 2005, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији. У овом наставку аутор осветљава шире планове и механизаме ЕУ, који представљају задати оквир за све новопридошле чланове, па евентуално и за Турску.

Пише: Мирослав Н. Јовановић

ТУРСКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ЕУТАНАЗИЈА ИЛИ ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЕВРОПЕ? (4)

Могућности и контроверзе

Тежња Турске за пуним чланством у ЕУ је изузетно поларизујуће, осетљиво и контроверзно питање, како (гео)политички, тако и економски и демографски. Као прилог расправи о овом изузетно важном питању, „НАЦИЈА” објављује изводе из студије „Турска у ЕУ: Еутаназија или подмалађивање Европе?” Мирослава Н. Јовановића, уваженог стручњака Економске комисије УН за Европу, у Женеви. Студија је настала на основу предавања које је аутор одржао у оквиру научног скупа „Турска, ЕУ и САД: Високи улози, неизвесне перспективе”, на Intercollege у Никозији, у мају 2005, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији. У овом делу наставља се разматрање низа великих раскршћа и болних одлука које чекају не само нове чланице ЕУ одмах по пријему, него и оне који су већ дуже унутра.

Пише: Мирослав Н. Јовановић

ТУРСКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ЕУТАНАЗИЈА ИЛИ ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЕВРОПЕ? (5)

Замке „социјалног дампинга”

Тежња Турске за пуним чланством у ЕУ је изузетно поларизујуће, осетљиво и контроверзно питање, како (гео)политички, тако и економски и демографски. Као прилог расправи о овом изузетно важном питању, „НАЦИЈА” објављује изводе из студије „Турска у ЕУ: Еутаназија или подмалађивање Европе?” Мирослава Н. Јовановића, уваженог стручњака Економске комисије УН за Европу, у Женеви. Студија је настала на основу предавања које је аутор одржао у оквиру научног скупа „Турска, ЕУ и САД; Високи улози, неизвесне перспективе”, на Intercollege у Никозији, у мају 2005, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији. У овом делу аутор разматра изузетно важно имиграционо питање, економске аспекте продора трећесветских маса у Европу, „социјални дампинг” и проблем демографског старења европских народа. Шта кандидати очекују, а шта доиста могу добити из фондова ЕУ?

Пише: Мирослав Н. Јовановић

ТУРСКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ЕУТАНАЗИЈА ИЛИ ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЕВРОПЕ? (6)

Нестанак ћупа са медом

Тежња Турске за пуним чланством у ЕУ је изузетно поларизујуће, осетљиво и контроверзно питање, како (гео)политички, тако и економски и демографски. Као прилог расправи о овом изузетно важном питању, „НАЦИЈА” објављује изводе из студије „Турска у ЕУ: Еутаназија или подмалађивање Европе?” Мирослава Н. Јовановића, уваженог стручњака Економске комисије УН за Европу, у Женеви. Студија је настала на основу предавања које је аутор одржао у оквиру научног скупа „Турска, ЕУ и САД; Високи улози, неизвесне перспективе”, на Intercollege у Никозији, у мају 2005, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији. У овом делу аутор се бави низом најтежих питања између ЕУ и Турске, питања чије отварање неминовно предстоји, као и могућим исходима. Шта ће бити ако буде, а шта ако не буде?

Пише: Мирослав Н. Јовановић

ТУРСКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ЕУТАНАЗИЈА ИЛИ ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЕВРОПЕ? (7)

Чекаоница за излазак

Тежња Турске за пуним чланством у ЕУ је изузетно поларизујуће, осетљиво и контроверзно питање, како (гео)политички, тако и економски и демографски. Као прилог расправи о овом изузетно важном питању, „НАЦИЈА” је објавила изводе из студије „Турска у ЕУ: Еутаназија или подмалађивање Европе?” Мирослава Н. Јовановића, уваженог стручњака Економске комисије УН за Европу, у Женеви. Студија је настала на основу предавања које је аутор одржао у оквиру научног скупа „Турска, ЕУ и САД; Високи улози, неизвесне перспективе”, на Intercollege у Никозији, у мају 2005, и на годишњем конгресу Италијанског удружења за европске студије, у јулу 2005, у Венецији. У за­вр­шном де­лу студије, аутор из­но­си тре­зве­не за­кључ­ке и опре­зне про­јек­ци­је мо­гу­ћих то­ко­ва до­га­ђа­ја, не са­мо у ве­зи са при­је­мом Тур­ске већ и укуп­ном суд­би­ном ЕУ. У ра­спо­ну од чвр­сте Уни­је, пре­ко „ве­ли­ке фе­де­рал­не Евро­пе”, до ЕУ као „нај­ве­ће и нај­ду­бље ца­рин­ске зо­не, са из­ве­сном по­ли­тич­ком ко­ор­ди­на­ци­јом” – ку­да за­пра­во пло­ви и где ће сти­ћи европ­ски брод?

Пи­ше: Ми­ро­слав Н. Јо­ва­но­вић

ИМИГРАНТСКОМ ПРЕВЛАШЋУ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ ВИШЕ СЕ НЕ БАВЕ КАТАСТРОФОЛОЗИ НЕГО ПОЛИЦИЈА И ДНЕВНА ШТАМПА (1)

Остварење застрашујућих прогноза

У западноевропским градовима, изван видокруга камера званичних медија и светлости политички коректних рефлектора, одвија се урбани специјални рат великих размера између трећесветских имигрантских маса и европских староседелаца. У задњој години свог живота недавно преминули писац и сликар Драгош Калајић је, по наруџбини свог италијанског издавача, написао о овом проблему обимну студију под насловом „Инвазија Европе”. У наредним бројевима објавићемо шире изводе из тог рукописа, који је нашој редакцији, односно нашем главном уреднику, поверио лично аутор. Пред нама су одломци из опсежног поглавља под насловом „Страх”

Пише: Драгош Калајић

ДА ЛИ СЕ ТРИНАЕСТ И ПО ВЕКОВА БОРБИ ЗА ОДБРАНУ ЕВРОПЕ ЗАВРШАВА СТРАШНИМ „ПОРАЗОМ ИЗНУТРА” ЧИЈИ СМО СВЕДОЦИ? (2)

Слом „идиле”, рађање хаоса

Када смо у претходном броју почели да ексклузивно објављујемо изводе из обимне студије „Инвазија Европе” летос преминулог Драгоша Калајића, писане за италијанског издавача у последњој години ауторовог живота, мало ко је очекивао да ће се злокобне прогнозе тако брзо остваривати пред нашим очима. Неки су нам у први мах замерили да претерујемо, а онда се убрзо извињавали. Ескалација имигрантске побуне и масовних сукоба широм Француске и у неким градовима Енглеске последњи су позив на буђење и уозбиљење веродостојне Европе. Осветљавајући најдубље корене тога што је данас доспело у мрачне дневне извештаје, Калајић нарочито истражује зашто су „савремени Европљани толико обузети кукавичлуком, ужасним паралишућим страхом и спремношћу на све уступке, па и на препуштање својих отаџбина, повлачење и капитулацију пред уљезима”

Пише: Драгош Калајић

МОДЕЛИ И ТЕХНИКЕ РАЗАРАЊА ПРАВЕ ЕВРОПЕ (3)

Демонтирање свих одбрана

„За непријатеље традиционалне, племениташке и хришћанске Европе, нација и национализам, и надасве националне државе, били су у XIX столећу сваког поштовања, хвале и подршке достојне идеје, покрети и установе, јер су тада били инструменти у послу разарања хришћанских царстава. Кад је тај посао био обављен – нација, национализам и национална држава наједанпут су проглашени ,опасним илузијама’, нечим што нема никаквог основа у стварности, јер наводно није могуће наћи одговарајуће одређење значења тих појмова које би задовољило све случајеве”

Пише: Драгош Калајић

ДА ЛИ ЋЕ ЗАПАДНИ ЕВРОПЉАНИ ДОИСТА ДОБРОВОЉНО ПОСТАТИ РАЈА? (4)

Заговорници европске пропасти

„Већински слој Европљана данас чини аморфна и апатична маса механички збијених, а заправо осамљених и себичних јединки. Такву масу произвели су нихилистички процеси цивилизације и демонија либералног капитализма, ништећи све природне међуљудске везе и облике заједништва, од породице до нације. Од те масе саможивих и неосвешћених јединки, које живе само за свој опстанак, од данас до сутра, не може се очекивати да схвате како је и колико Европа угрожена, нити спремност да је бране, осим можда ако таласи претњи дођу и до прага њихове приватности”

Пише: Драгош Калајић

ИЗДАЈА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА И ПРЕМЕРАВАЊЕ ЕВРОПСКОГ ПОТОНУЋА (5)

Име руже боје новца

Према убеђивањима програмираних звезда интелектуалног мејнстрима, те авангарде рајинског менталитета у Европи постмодерне епохе, од Ле Гофа до Умберта Ека, бела и хришћанска Европа у којој смо рођени биће мртва у перспективи од три-четири деценије. Утопљена у расни, крвни и културни бућкуриш, под влашћу „финансијских алхемичара”, индустријалаца свести и рекламократије. И тобоже једино што још можемо учинити је да стварамо културу која ће припремити нашу децу да „управљају” том пропашћу, тим „сусретом”. Пораз је мањи ако пристанемо на њега, кажу нам и смеше се. А ако пређемо на страну својих непријатеља, оно што од нас остане биће на победничкој страни

Пише: Драгош Калајић

ПО­ТРЕ­СНО СВЕ­ДО­ЧЕ­ЊЕ ЗА­ГРЕ­БАЧ­КОГ ПРО­ФЕ­СО­РА И ЕКС­ПЕР­ТА УН СВЕ­ТО­ЗА­РА ЛИ­ВА­ДЕ О СПРО­ВО­ЂЕ­ЊУ ХР­ВАТ­СКОГ ДР­ЖАВ­НОГ ПРО­ГРА­МА У СРП­СКОЈ КРА­ЈИ­НИ КО­ЈЕ ТРА­ЈЕ (1)

Хлад­на ни­шти­тељ­ска ра­чу­ни­ца

У до­пи­су ди­пло­мат­ским пред­став­ни­ци­ма у За­гре­бу и вла­да­ма свих чла­ни­ца ЕУ, углед­ни на­уч­ник упо­зо­ра­ва на раз­ме­ре, тра­ја­ње и мрач­ну си­сте­ма­тич­ност ан­ти­срп­ских зло­чи­на чак и деценију на­кон пре­стан­ка ра­та. Реч је о „нај­ве­ћем ет­нич­ком чи­шће­њу ко­је икад игдје из­вр­ше­но”. Ни­су на­пад­ну­ти са­мо љу­ди, њи­хо­ви жи­во­ти и имо­ви­на, не­го и то­по­но­ма­сти­ка, оно­ма­сти­ка, кул­ту­ра и фал­си­фи­ко­ва­на је исто­ри­ја у до­сад не­за­бе­ле­же­ном оби­му

Пи­ше: проф. др Све­то­зар Ли­ва­да

ВИШЕ ОД ПРИЧЕ (2)

Жи­вје­ти као чо­вјек,

умри­је­ти као пас

Пи­ше: Го­ран Ба­бић

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КА ПО­ЗА­ДИ­НА ЖР­ТВО­ВА­ЊА СРП­СКЕ КРА­ЈИ­НЕ И ДА­ЉЕ БАЛ­КАН­СКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ (3)

Варљиво историјско затишје

Хр­ват­ска ни­је ус­пе­ла да оства­ри сво­је ци­ље­ве са­мо уз по­моћ Не­мач­ке, па су у „Олу­ји” би­ли пре­суд­ни по­др­шка и уче­шће САД. Претходно је, најпре, притиском на Србе спре­чен пот­пу­ни хрватски вој­ни по­раз, по­том је си­сте­мат­ски осла­бље­на Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на, да би се у ав­гу­сту 1995. при­сту­пи­ло „ко­нач­ној ре­ин­те­гра­ци­ји”. Хрватско руководство отворено је признало да су Американци ту операцију аминовали, осмислили, пружили јој војно-стратешко и политичко-дипломатско покриће, а дан пре почетка хрватских напада бомбардовали и потпуно уништили систем везе и командовања Крајине

Пи­ше: проф. др Дра­ган Пан­тић

ФРАН­ЦУ­СКО-НЕ­МАЧ­КИ ТАН­ДЕМ КРОЗ ХР­ВАТ­СКУ ПРИ­ЗМУ (4)

Координате периферних народа

Јакобински национализам – насупрот органском и традиционалном, који спаја исконско и универзално – увек је доносио добит неевропским силама, некада Турцима, данас плутократској Америци и њеним европским вазалима. А нови европски наднационални режим прихватљив је само у мери у којој буде заснован на стварним европским вредностима, против баналних и себичних вредности света трговаца и наоружаних индустријалаца, као и против смртоносних неевропских мешавина

Пи­ше: То­ми­слав Су­нић

„НА­ЦИ­ЈА” је 2006. у два своја штампана издања започела постхумно објављивање извода из обим­ног ру­ко­пи­са Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, преминулог годину дана раније (у јулу 2005). Тај рукопис, под на­сло­вом „Зим­ски сол­сти­ци­јум”, аутор је пред смрт лич­но по­ве­рио свом пријатељу и на­шем глав­ном уред­ни­ку Браниславу Матићу. У нашој електронској Архиви можете прочитати све досад објављене делове.

СА ПУТЕВА ПОСЛЕДЊЕ БОРБЕ (1)

Обреди Реда против Хаоса

„Монашки редови нису скупине губитника и разочараника у овај свет, који од њега беже у усамљеност и испосништво, гоњени својим слабостима, већ је реч о есхатолошкој авангарди, зборовима одважних и јаких који хоће да сад и овде живе оно обећано сутра, пред ,тачком Омега’, подржавајући тако, очигледношћу свог примера, веру осталог дела заједнице”

Пише: Драгош Калајић

ПРЕИСПИТИВАЊА И ОРИЈЕНАТАЦИЈЕ (2)

Терор историје и времена

Кардинал Пол Пупар ми каже: „Хришћански хуманизам у трећем миленијуму мора превладати постојећу одвојеност Цркве од живота и одвојеност вере од културе. Та одвојеност је историјски створена, она је болна и неподношљива, узрокује многе патње и изгубљености човека овог доба. У нашем односу према Богу, Његов положај не смемо схватити као неко насиље надређености, јер Бог уздиже и слави људске обдарености и генијалности. Ми морамо умети да спознамо вредности наше традиције и мистерију човека и Бога, мистерију историје и живота, мистерију материје и идеја, како бисмо обновили целовитост”

Пише: Драгош Калајић