Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Изградимо авалски Храм Деспоту

Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Tvorac

Vidovdan

Geopolitika

Geopolitika

Људи Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку

 

 

Бранислав Матић (Лозница, 1965). Аутор је књиге прозе Кратка историја скривања, есеја Записи на кожи и поезије Метафизика бола. Приредио зборнике Тајна Балкана, Конспирологија, Хришћанство и рат. Уврштен у прву антологију српског сатиричног афоризма (Историја афокалипсе, 1987). Основао и пет година уређивао Издавачки програм београдског СКЦ-а; објавио преко 100 наслова, а низ битних домаћих и страних аутора је преко њих иницирано у српску културу. Jедан од важних аутора у двадесетак српских листова и часописа. Током деведесетих, као ратни репортер био је на свим фронтовима и са првих борбених линија објавио велики број репортажа и проза. Превођен на енглески, немачки, италијански, руски, француски, пољски, јапански и македонски језик.

Оснивач и први директор београдског Центра за историју идеја.

Оснивач, први директор и први главни уредник часописа „ЕВРОПА НАЦИЈА” („НАЦИЈА”).

Уредник „СРБИЈЕ – НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”.

 

 

Јован ЖељкоРајачић (Панчево, 1966). Један од најбољих дизајнера и арт директора у овом делу Европе. Завршио је Факултет примењених уметности у Београду (графички дизајн). Осам година радио на ФПУ, на Катедри графике, одсек Писмо (калиграфија и типографија). Као freelancer радио је за велики број угледних клијената из области издаваштва, али и ван ње („McCann Erickson”, „Idea PLUS”, „Arts & Crafts”, „Image Centar”…). Био је арт директор, дизајнер и технички уредник часописа „Искон”, у ликовном смислу вероватно најбоље периодичне публикације у Српској православној цркви. Непуне четири године (август 2001 – март 2005) био је арт директор, дизајнер и технички уредник часописа „Лепа Србија”. Четвороброј тог часописа објављен као монографија Београд, град тајни — по неподељеном мишљењу стручне јавности — ликовно-графички и дизајнерски представља право ремек-дело.

Бави се свим видовима графичког дизајна. Аутор је великог броја логотипа, заштитних знакова, рекламних кампања, билборда, каталога, календара, књига, часописа, амбалаже, новинских и других огласа... Учествовао је на бројним изложбама калиграфије, типографије и дизајна у земљи (Београд, Панчево, Ваљево, Ужице, Нови Сад...) и свету (Аустрија, Немачка, САД...).

Добитник је најугледније југословенске награде „Грифон”, за најбољи графички дизајн у 1996. и 1997. години (у категорији књиге, часописи и друге публикације).

Арт директор и дизајнер је у „НАЦИЈИ” („ЕВРОПИ НАЦИЈА”) од првог броја, један од кључних људи у нашем тиму, онај без којег ни једно наше издање, штампано и електронско, не би изгледало онако како изгледа.

 

 

Радомир Милић. Далмакнинац. Проходао и проговорио на обронцима кршевите Динаре. Песник и писац. Објављивање започео у Сплиту, а наставио у Београду. До сада објавио пет књига – Могле су бити пјесме, Бомбардан у Беогарду, Теби, Горки вијенац, Постмодерна по(ј)ез(м)ија – а последње три и дизајнирао.

Јединствена сликовница стихова Теби била је изложена међу најуспелијим радовима „Грифона” – конкурса за најбољи графички дизајн у Србији, Црној Гори и Српској 2004-2005.

Чланке објављивао у више новина и часописа. Записима о српском језику заступљен у стручним издањима и учествовао на научним скуповима.

Сарадник на сценарију представе Моје детињство, у извођењу „Косовских божура”.

Технички уредник и аутор у „ЕВРОПИ НАЦИЈА”, а сада у „НАЦИЈИ”.

 

 

Драган Мраовић (Нови Сад, 1947). Песник, преводилац, дипломата. Основну школу и гимназију завршио у Зајечару, Филолошки факултет у Београду (Група за италијански језик и књижевност и француски језик). Објавио је укупно 127 књига, од тога 11 књига поезије (три у Италији, на италијанском), монографију о св. Николи и 101 књигу превода. Објављивао у многим домаћим и иностраним часописима, заступљен у зборницима и антологијама у земљи и иностранству. Добитник прве награде „Бодини” за поезију, у Барију, 1989, и многих других признања у Италији, затим награде „Микина чаша” књижевне колоније у Сићеву (1993), признања Домановићевих дана сатире у Београду (1995), Октобарске награде Београда за књижевност (1996), „Златног беочуга” КПЗ Београда (1998), Награде „Павле Марковић Адамов” за животно дело (Сремски Карловци, 2004) и Вукове награде за 2004.

Заступљен у енциклопедији Новог Сада, превођен на италијански, енглески, јерменски, румунски, бугарски, шведски и грчки језик. Био је генерални конзул СРЈ у Италији, професор италијанског језика и књижевности у Првој српској гимназији у Сремским Карловцима, коментатор Радио Ватикана за Балкан. Члан редакције књижевног часописа Ла Вализа из Барија. Предаје српски језик на Филолошком факултету у Барију. Уредник је и аутор у „НАЦИЈИ”.

 

 

Богдан Десница (Београд, 1972). Дипломирао је философију на Московском државном универзитету. Завршио специјалистичке студије из области медија и теорије комуникације. Магистрирао на тему „Главни токови и смисао српске културне ренесансе између два светска рата”. Припрема докторат под насловом „Идеологија конзервативне револуције и Трећег Пута од Француске револуције до алтерглобалистичких покрета”. Објавио је, под псеудонимом, два романа који су изазвали изузетно интересовање, један био и у најужем кругу за НИН-ову награду, али никада није јавно потврдио своје ауторство. Уредник културе у „ЕВРОПИ НАЦИЈА”, од јуна 2009. заменик главног уредника „НАЦИЈЕ”.

 

 

Предраг Матић (Лозница, 1982). На Факултету организационих наука Универзитета у Београду дипломирао на смеру за менаџмент, са специјализацијом за финансијски менаџмент и банкарство. Бави се широким спектром методологија у области маркетинга, HR-а, PR-а, производног маркетинга, финансијског менаџмента. Аутор је више запажених студијских радова из тих области. Од јуна 2008. ради као менаџер за развој пословања у београдској филијали мултинационалне компаније „Qualysoft Informatics”.

У пројекту „Нација Online” од првог дана ангажован је као специјални саветник, а у јуну 2009. постављен је на место директора пројекта.

 

 

Владимир Путник (Нови Сад, 1968). Писац и професор, теоретичар књижевности. Учесник ратова 1991-1999. Један од идеолога Уметничког братства „Хипербореја” и Београдске радионице душе. Аутор девет књига из области књижевности, иконологије и философије културе.

Живи у Лос Анеђелесу и ради као професор историје руске културе. Уредник је и стални аутор у „НАЦИЈИ”, један од оснивача пројекта.

 

 

Маја Радонић. Дипломирала општу и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (просечном оценом 9,40). Завршила постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду на Групи наука о књижевности, где спрема магистарску тезу из историје српске књижевности. Завршила постдипломски курс на Факултету драмских уметности у Београду „Менаџмент и анимација у култури”.

Од јуна 1996. године до маја 2001. године на Трећем каналу РТС. Водитељ и уредник серијала емисија Људи (једночасовних интервјуа-портрета значајних личности културе, уметности, спорта). Водитељ емисија из културе Летопис, водитељ talk-schow емисије Трибина 3К и подневног трочасовног програма Мозаик. Од јуна 2001. године до маја 2005. године гост–уредник емисије Трезор Првог програма РТС. Уредник и стални аутор у „ЕВРОПИ НАЦИЈА”, што је сада и у „НАЦИЈИ”.

 

 

Дејан Ђорић(Београд, 1959). Студирао историју уметности на Филозофском факултету. Од 1985. професионално се бави ликовном критиком и теоријом уметности. Члан је Удружења ликовних, примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС) и Међународне асоцијације ликовних критичара (АИЦА). Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а за 1991. Подаци о њему се налазе у Ко је ко у Југославији96 и у публикацијама American Biographical Institute.

Аутор или коаутор 20 ликовних монографија и естетичких зборника. Власник је на Балкану највеће колекције књига и каталога посвећених разним аспектима фантастичне уметности. Објавио је књиге и стручне текстове о члановима Медиале, њиховим наследницима и већини млађих српских сликара фантастике, укључујући монографије на српском, енглеском, француском и немачком језику о Даду Ђурићу, Владану Радовановићу, Тикалу, Влади Мирковићу, Дејану Уларџићу, Сергеју Апарину и Радовану Хиршлу за циришки Nachtschatten Art. Студију о београдском езотеријском сликарству је објавио у монографији Београд град тајни („Ведута”, Београд 2003), која је са 1008 страна један од најзначајнијих и најбоље дизајнирани српски издавачки подухват. Уредник и стални аутор у „ЕВРОПИ НАЦИЈА”, као и сада у „НАЦИЈИ”.

 

 

Драган Ћирјанић. Филмски и ТВ редитељ и поручник у резерви. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на Одсеку за филмску и телевизијску режију. Од 1984. режира (углавном за РТС) документарне, образовне, научне и емисије из културе. Његови радови доживели су одличне критике на више међународних фестивала филмског и телевизијског стваралаштва. Пише филмске сценарије. Од 1989. до 1993. борави у САД као авантуриста. Деведесетих пише приказе књига, филмске и ТВ рецензије за београдски лист Дуга. У свом ТВ раду углавном се бави темама из националне и европске традиције и баштине. Њихов је заштитник и ујединитељ.

Стални аутор „НАЦИЈЕ” („ЕВРОПЕ НАЦИЈА”) у рангу уредника.

 


Марко Танасковић (Београд, 1979) Одрастајући у дипломатској породици, провео је значајан део своје младости у иностранству, између осталог у Турској, Америци и Италији. Такво животно искуство довело га је у блиски контакт са другим културама, нацијама, религијама и контрастирајућим животним стиловима, омогућило му да сагори скоро све илузије и наметнуте комплексе спрам западњачке цивилизације и (пост)модернизма, као и да сопствено национално наслеђе и идентитет сагледа и дефинише у европском контексту Трећег пута. Филмску и књижевну критику, као и феноменолошке текстове, писао за ОКмагазин. Стални аутор „ЕВРОПЕ НАЦИЈА”. Уже поље интересовања су му идеологизована и глобализована поп култура, злоупотреба мас-медија и културни инжењеринг.

Дипломирао је право. Говори енглески, француски и италијански.

Тренутно приводи крају рад на свом првом роману Последња велика лаж. Ожењен је, живи и ради у Београду.

Уредник и стални аутор у „НАЦИЈИ”.

 

 

Слободан Деспот (Сремска Митровица, 1967) у мешовитој српско-хрватској породици. Порекло води из Крајине са очеве и обала Уне са мајчине стране.

Године 1973. са родитељима емигрира у Швајцарску. Школује се у католичкој гимназији Св. Маврикија у Алпима. За време студија у Лозани започиње сарадњу са издавачком кућом „L’Age d’Homme” којом управља Владимир Димитријевић. Са превођења (Ћосић, Црњански) прелази на техничко уредништво а затим постаје и књижевни уредник и заменик директора.

Године 2004. је напустио „L’Age d’Homme” да би две године касније основао сопствену издавачку кућу „Xenia” (http://www.editions-xenia.com/).

Слободан Деспот сарађује са новинама и часописима на француском, енглеском и немачком језику. Члан је уредничког одбора Геополитике.

 

 

Борис Над (Винковци, Славонија, 1966). Студирао у Загребу и Београду, дипломирао на Београдском универзитету. Од 1994. године објављује есеје и чланке у домаћој периодици. Прозу, поезију и есеје објављивао у Књижевној речи, Збиљи, Свескама, Савременику, Књижевним новинама и Политици. Био је члан редакције Књижевне речи, сада је члан редакције Зенита.

До сада је објавио: Време империја (Београд, „Ривел Ко", 2002), избор (гео)политичких огледа. Гозба победника (Београд, „Жагор”, 2005), кратки роман с епско-фантастичним сижеом.

У припреми за штампу се налази књига кратких проза под насловом Неми богови.

 

 

Дарко Танасковић (Загреб, 1949). Професор на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду. Предаје више предмета (Арапски језик, Турски језик, Увод у оријенталну филологију, Персијску књижевност, Основе исламске цивилизације, а на постдипломским студијама Увод у упоредну граматику семитских језика и Лингвистичку арабистику). Објавио преко 500 научних и стручних радова из области широко схваћене оријенталистике, међу којима и књиге: Арапска поезија (1977), Суфизам (са И. Шопом) Арапски језик у савременом Тунису (1982), Контрастивна анализа арапског и српскохрватског језика (1982), У дијалогу с исламом (1992), Турско-српски речник (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевић, 1997), На Истоку Запада (са М. Јевтићем, 2000, два издања), Ислам и ми (2000, два издања), Југоисток Србије. Континуитет кризе и могући исходи (с групом аутора, 2001), Граматика арапског језика (са А. Митровић, Београд, 2005)... Више радова штампано му је на страним језицима.

По позиву је предавао на универзитетима у Сарајеву и Скопљу, као и на Високој школи за друштвене науке (Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales - EHESS) у Паризу (1984); од 1990. је члан Извршног комитета Евроарапског универзитета (Université Euro-Arabe Itinérante) у Риму, а 1995. је изабран у Европску академију наука и уметности (Academia Scientiarum Et Artium Europea - Салцбург).

Од 1995. до 1999. године обављао је дужност амбасадора у Турској и (1998-1999) у Азербејџану. Од марта 2002. године, на дужности је изванредног и опуномоћеног амбасадора СРЈ при Светој Столици (у Ватикану), а од маја исте године и при Малтешком витешком реду. Папа Јован Павле II одликовао га је октобра 2004. године орденом Великог крста реда Пија IX, а Велики Мајстор Малтешког витешког реда (октобра 2005) орденом Великог крста Реда за војничке заслуге.

Говори француски, енглески, арапски, турски и италијански језик, а познаје и латински и старогрчки.

 

 

Мирослав Н. Јовановић (Нови Сад, 1957). Стручњак Економске комисије за Европу УН, у Женеви. Образовао се на универзитетима у Београду, Кингстону (Онтарио), Амстердаму и Кембриџу. Аутор је великог броја радова и књига из области економије, нарочито из домена међународних економских интеграција. Предавач је и истраживач на више европских универзитета и стални сарадник најугледнијих европских часописа из области економије. Живи и ради у Женеви, Швајцарска. Са „НАЦИЈОМ” („ЕВРОПОМ НАЦИЈА”) сарађује од првог броја.

 

 

Срђа Трифковић (Београд, 1954). Спољнополитички уредник америчког часописа Chronicles, директор Центра за међународне односе Рокфорд института (Илиној, САД). Докторирао савремену историју на Универзитету Саутемптон, Велика Британија.

Књиге:

Ustasa: Croatian Separatism and European Politics, 1929–1945 (1998); српски превод, објављен у БИГЗ-у: Усташе — балканско срце таме на европској политичкој сцени, 1999.

The Sword of the Prophet — Islam: History, Theology, Impact on the World (2002). Са више од 60.000 продатих примерака ове књиге, најтиражнији је аутор енглеског говорног подручја рођен у Србији. (Српски превод ове књиге објавила је СКЗ.)

Defeating Jihad (2006).

 

 

Миодраг Јанковић (Београд, 1947). Књижевник, новинар, публициста. Академију за позориште, филм, радио и телевизију, Одсек драматургија, завршио у Београду. У Паризу живео од 1977. до 2002. године. Био власник две фирме које су се бавиле дизајном у високој моди и једне Комерцијалне агенције (1980-1997). Основао је париско дописништво агенције СРНА и руководио њеним радом (1994-1998). Био је шеф Представништва Републике Српске у Француској, у рангу амбасадора (1996-1998), директор Цивилног кабинета Кнеза Александра (Павловог) Карађорђевића (1998-2002).

Објављена дела : Потресне приче, „Просвета”, Београд, 1972, Неко други, роман, „Просвета”, Београд, 1978, Добра коб, роман, „Књижевне новине”, Београд, 1984, Записи о Србству, „Никола Пашић”, Београд, 1998, Три огледа, „Књижевна реч”, Београд, 2001, Кнез Павле – од лепоте до истине, Академија уметности БК и „Ведута”, Београд, 2004, Haereticus — борба анђела, роман, „Просвета”, Београд, 2006. У припреми за штампу : Милан Антић – Министар Двора Кнеза Павла, монографија.

 

 

Драгољуб Којчић (Београд, 1954). Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Бавио се политичком филозофијом и политичком теоријом. Један од оснивача националне и демократске опозиције у Србији 1990. Са Радославом Брацом Павловићем исте године покренуо је лист Држава. Током 1996. и 1997. био је главни уредник тог листа. Био је главни уредник у Српском књижевном гласнику.

Члан Института за геополитичке студије.

Учесник бројних домаћих и међународних научних и политичких скупова посвећених српском националном питању и демократији.

Од 1997. до 2003. био је председник Српске демократске странке у Србији. У првој влади након октобра 2000. био је заменик министра за везе са Србима ван Србије. Председник је Политичког савета Демократске странке Србије. У претходном сазиву био је посланик у Народној скупштини Србије.

 

 

Марко С. Марковић (Београд, 1924). Један од најзначајнијих српских писаца и мислилаца у дијаспори (од 1945). Завршио је теологију на Православном богословском институту св. Сергија Радоњешког у Паризу, дипломирао на Ecole des Langues Orientalis vivantes, добио правни licence на Universite de Droit, d’Economie et de Sciences Sociales de Paris, специјализовао политичке науке и историју, тезу државног доктората из политичких наука (La philosophie de l’inegalite et les idees politiqes de Nicolas Berdiaev) одбранио 1975. на Париском правном факултету. Живи и ствара у Орлеану, Француска. Аутор је великог броја књига, од којих су неке преведене и на српски језик.

 

 

Никола Живковић (Драгошевци, Жумберак, данас Хрватска, уз словеначку границу, 1950).Писац, преводилац и публициста. Основну школу похађао у Цриквеници и Новом Винодолском, а средњу поморску школу завршио године 1969, у Бакру, код Ријеке. Од 1970. до 1972. пловио на трговачким лађама бродарске компаније „Југолинија” из Ријеке и „Лошињске пловидбе” из Лошиња. Препловио скоро сва мора света.

На Свеучилишту у Загребу је 1977. дипломирао филиософију (код проф. Гаје Петровића) и историју.

Војску одслужио у морнарици, у Пули и Сплиту (Лора). Године 1979. одлази у Берлин, где и данас живи. Од 1980. до 1982. на постдипломским студијама на Слободном универзитету („Фраје Универзитет”) у Берлину. Године 1983. потпуно се посвећује публицистичком и књижевном раду. Ради као независан новинар за неколико немачких, руских и српских листова и часописа.

Књига: Писма из Берлина, „Погледи”, Крагујевац, 1995; Косово – Дневник, „Прометеј”, Нови Сад, 1999; Трагајући за истином, „Слободна књига”, Београд, 2001; Српско питање, „Слободна књига”, Београд, 2002; Слика Срба у немачким медијима 1990-2000, „Прометеј”, Нови Сад, 2003.

Превео са немачког и написао предговор за велики број важних књига.

 

 

Зоран Милошевић (Богатић, 1959). Доктор социолошких наука, запослен на Филозофском факултету у Српском Сарајеву. Написао и објавио велики број одличних књига, од којих издвајамо:

Друштвена доктрина Римокатоличке цркве, Институт за политичке студије, Београд, 2001; Окултизам – државна религија, Српска православна црквена општина Брчко, Брчко, 2002; Црква и политика, православље и друштвене реформе, Институт за политичке студије, Београд, 2002; Транзиција и Српска црква - о политичким моделима екуменизма, демократије, образовања и културе у Српској православној цркви, Београд, 2004; Бошњачко поништавање Срба, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004; Црква, наука и политика, Филозофски факултет, Српско Сарајево, 2005; Нови пут Русије – Русија у поствизантијском геополитичком и религиозном вртлогу, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2005; Модернизација и национализам, „Заслон”, Шабац, 2006; Руско питање данас, Институт за политичке студије, Београд, 2006; Јединство православних Словена, Књига прва, Филозофски факултет, Српско Сарајево, 2006.

 

 

Драгомир М. Давидовић (Врба, Херцеговина, Република Српска, 1944). Електротехнички факултет Универзитета у Београду, Одсек за техничку физику, завршио је 1967. године. Од тада непрекидно ради у Институту у Винчи, сада у Лабораторији за заштиту од зрачења и заштиту животне средине, у звању научног саветника.

Последипломске студиjе завршио је на Природноматематичком Факултету у Београду, где је одбранио и докторску дисертациjу из теориjе атомских судара 1972. године. Објавио је велики број изванредних радова из разних области теориjске и примењене физике, као и око педесет научних радова у водећим светским часописима. Ти радови, почевши од наjраниjих, имали су значаjан међународни oдјек. Академске 1974-75 и два месеца 1977 године гостује, по позиву, на Queens University Belfast - UК; 1978. био је гост Физичко-техничког Института Jофе у тадашњем Лењинграду. Тих година као стипендиста UNESCO-а учествовао je на два зимска колеџа о атомима молекулима и ласерима у Интернационалном центру за теориjску физику у Трсту, такође и на школи „New trends in Atomic Physics” - Les Houches у Францускоj. Године 1999. позван је и у септембру и октобру те године био гост у Институту за некласично зрачење Хумболтовог универзитета у Берлину. Крајем 2004. године био је гост Royal Melbourne Institute of Technology, Аустралија, где је биран за Adjunct професора.

Дуги низ година, од његовoг настанка до недавног трансформисања у више пpојеката, радио је на пpојектy „Фундаментални и методолошки проблеми теориjске физике” коjим је руководио академик Звонко Марић. За резултате у области заснивања квантне механике у фазном простору добио Октобарску награду Града Београда за науку 1993, док је 1999. и 2004. добио годишњу награду Института „Винча” за научни рад. Поред рада на фундаменталним проблемима физике, радио је и за Војску Jугославиjе, као и на неким пројектима за индустрију.

Предавао је Математичку физику на Универзитету у Крагујевцу и Математичку лингвистику у Филолошкоj гимназиjи у Београду. Са Б. Аничиним и В. Бабовићем обjавио је књигу Есеjи из физике („Научна књига”,1991.) а са В. Бабовићем књигу Обновимо физику, („Наука”,1997). Повремено преводио чланке филозофско-политичког садржаја, поред осталог Н. Чомског, Н. Нарочницку и А. Панарина. Сарадник „НАЦИЈЕ”.

 

 

Срђан Фуртула (Београд, 1975). Директор и уредник у издавачкој кући Центар за изучавање Традиције – „Укронија” из Земуна. Радове објављивао у Трагу истине (србски конзервативни гласник), Геополитици и Пиргу. Студирао етнологију и антропологију на Философском факултету у Београду.

 

 

Владимир Трифуновић (Београду, 1972). Завршио је Академију СПЦ за уметност и консервацију. Oжењен је и има троје деце.

Објављивао је своје текстове у часопису Ново Видело, где је био и члан уредништва. Један је од уредника интернет часописа Коментар, а блиско сарађује са Центром за истраживање Православнога Монархизма, часописом Боготражитељ, и другим националним и православним удружењима.

Са групом пријатеља уређује свој интернет сајт (www.endkampf.net) који има за циљ проучавање свих облика идеологије Трећег Пута у политичкој философији, геополитици и духовности.

 

 

Милорад Вукашиновић (Беране, Црна Гора, 1967). Ср­бин (што је у његовом завичају, на жа­лост, и да­нас храбра на­по­ме­на). Ди­пло­ми­ра­ни прав­ник.

Но­ви­нар­ством је по­чео да се ба­ви још у чувеном но­во­сад­ском сту­дент­ском листу Ин­декс. Те­ле­ви­зиј­ским но­ви­нар­ством ба­ви се од 1992. го­ди­не. У РТС — Те­ле­ви­зи­ји Но­ви Сад ра­дио је у Ин­фор­ма­тив­ном про­гра­му, где је био и по­моћ­ник глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка за Ин­фор­ма­тив­ни про­грам. Из­ве­шта­вао је са нај­зна­чај­ни­јих по­ли­тич­ких до­га­ђа­ја у зе­мљи, а то­ком 1993. и 1994. и са ра­том за­хва­ће­них под­руч­ја у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни (за по­тре­бе РТС и Те­ле­ви­зи­је Кра­ји­не). Од ок­то­бра 1998. до фе­бру­а­ра 2000. го­ди­не оба­вљао је функ­ци­ју од­го­вор­ног уред­ни­ка Про­гра­ма „НС плус”. Од­лу­ком тадашњег руководства смењен је са овог ме­ста 5. фе­бру­а­ра 2000, по­сле че­га убр­зо на­пу­шта др­жав­ну те­ле­ви­зи­ју.

Од ок­то­бра 2000. до да­нас, уред­ник је и во­ди­тељ по­ли­тич­ких еми­си­ја ко­је су еми­то­ва­не на те­ле­ви­зи­ја­ма „Је­се­њин”, „Ме­лос” и „Мост” у Но­вом Са­ду. Њихов са­др­жај је де­ли­мич­но, по из­бо­ру ауто­ра, пре­нет у књи­гу Су­о­ча­ва­ња (2003).

До­бит­ник је Го­ди­шње на­гра­де РТС 1998. за уре­ђи­ва­ње Ју­тар­њег про­гра­ма Те­ле­ви­зи­је Но­ви Сад.

Жи­ви и ра­ди у Но­вом Са­ду. Стални је аутор претходно „ЕВРОПЕ НАЦИЈА”, сада „НАЦИЈЕ”. Његова књига Тренутак истине била је, 2006, прва у едицији „Елементи” овог часописа.

 

 

Берислав Благојевић (Славонски Брод, 1979). На Одсјеку за географију ПМФ-а Универзитета у Бањалуци дипломирао 2003. године. На истом Универзитету завршио постдипломске студије и одбранио магистарску тезу „Територијалност и етнички идентитети на простору западног Балкана, са посебним освртом на Босну и Херцеговину”.

Писао у дневним листовима и месечницима (Глас Српске, „ЕВРОПА НАЦИЈА”), периодичним часописима (Значења), популарно-научним часописима (Српске земље и Свијет), научно-стручним часописима (Глобус) и online издањима. Објавио је збирку поезије (Требао сам бити ријеч) и приче (Ламентација по Софронију) 2005. године. Његова кратка прича „Уклета ријека” је награђена и објављена у Зборнику кратких прича у издању СКПД „Просвјета”, Шамац 2006.

Члан је Српског географског друштва у Београду и Географског друштва Републике Српске у Бањалуци, Европског удружења студената географије EGEA.

Нарочита стручна интересовања су му етницитет, национализам, регионализам и регионални развој, политичка и културна географија и геополитика. Тренутно живи и ради у Бањалуци.

 

 

 
Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :Почетна • Људи