Нација Online

• Претрага

Последња 3 броја

  • 18 - 20

  • 15 - 17

  • 11 - 14

Naslovna 18-20
Naslovna 15-17
Naslovna 11-14
Mедији у Србији у првој деценији XXI века?
 
Изградимо авалски Храм Деспоту

Rastko

NSPM

Svetigora

Vitezovi

Dragos Kalajic

Arktogeja

Zenit

Tvorac

Vidovdan

Geopolitika

Geopolitika

НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007.
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Отварање

 

ВРЛИНА И ВЕШТИНА

Пут иза брда

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Око

 

НОВАК ЂОКОВИЋ, СИМБОЛ СРБИЈЕ КАКВА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА У XXI ВЕКУ

Мудри Антифауст

 

Недавни вербални напад на српску тениску мега-звезду због национализма и наводне „политичке некоректности”, напад изречен од стране већ заборављеног Жарка Кораћа, потврдио је редом, тачку по тачку, све што смо у претходном издању „Нације”, у овој истој рубрици, рекли поводом сличног напада Весне Пешић на Емира Кустурицу. Зашто баш све победничко, ведро и смирено у Србији што не крије своју везу са српском нацијом и отаџбином изазива нервни потрес код „Великог (топлог) брата”?

 

Пише: Бранислав Матић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007.

 

ОДЈЕЦИ И СЕНКЕ: ПОВОДОМ СЕДМООКТОБАРСКИХ ЗБИВАЊА У НОВОМ САДУ

Употребна вредност фарсе

 

Ту лекцију је ваљда свак паметан овде добро научио — фарсе нипошто не смемо потцењивати. Упознали смо их у разним жанровским варијацијама: крваве, трагикомичне, јефтине, прескупе, политичке, поетичке, спортске, љубавне, уметничке, оружане, појединачне, масовне... Видели смо да се кроз фарсу може доћи на власт или отићи са ње, изазвати рат или мир, могу се формирати или разбити државе, организовати атентати и секс скандали, намештати избори и утакмице, тендери и бракови. Толико пута присуствовали смо драматуршком обрту у којем фарса кулминира као трагедија. Само једно још нисмо видели: фарсу са срећним крајем

 

Пише: Богдан Десница

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Теразије

 

ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Зрна & громаде 18-20

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Постхуманизам

 

ИНТЕРВЈУ: МЕХДИ БЕЛХАЈ КАСЕМ, ПИСАЦ „ПОП ФИЛОЗОФИЈЕ” И „ФРАНЦУСКЕ ПСИХОЗЕ”

Одговори на модерни нихилизам

 

„Повукао сам се на село и преводим Нови живот као спасоносни фрагмент вечности. Данте је патио барем колико и савремени депресивни романсијер, али није у томе нашао изговор да не створи лепоту и љубав. У ово постпорнографско, постсексуално доба, љубав нам је драматично потребна. У програмима треш телевизија огледа се сав ужас Запада. Данашње демократије свој легитимитет заснивају на историји заустављеној пре 60 година, на Аушвицу и Гулагу, као да се у међувремену ништа није десило. Нискоумна и нискозахтевна демократија! А сетимо се само одговорности САД у задњих 50 година на пољу екологије, људских права, мучења, сукоба, ратова, разарања! Шта ћемо са тим хуманистичким Гвантанамом планетарних размера?”

 

Пише:Марија Грација Меда

Превод са италијанског: Драган Мраовић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Расуђивања

 

ПЕСНИК, ПРЕВОДИЛАЦ И ДИПЛОМАТА ДРАГАН МРАОВИЋ, УРЕДНИК „НАЦИЈЕ”, У ИНТЕРВЈУУ БЕОГРАДСКОЈ „ГЕОПОЛИТИЦИ”

Прагматични цинизам Запада

 

„Не заборавимо да је агресију на СРЈ извршило тринаест левичарских влада Европске уније и две њене владе левог центра, од укупно 19 влада које су нас напале. У Италији су данас једино десничари отпорни на ’ликвидацију историјске свести’, јер италијанска десница, за разлику од левице, увиђа куда води глобализација света у складу са америчким вредностима и принципима. Све морамо знати, све нам мора бити јасно, ништа не сме да нас збуњује. Интересе свог народа вреди бранити и када си у мањини, јер само тако постоје шансе да се стекне и већинска подршка. Свако од нас треба да приложи бар зрно свога знања и умећа за добробит Србије, јер су многи пре нас за то приложили све, па и оно највише што један човек има: свој живот”

 

Пише: Срђан Новаковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Постдемократија

 

БРАНИСЛАВ МАТИЋ, ГЛАВНИ УРЕДНИК „НАЦИЈЕ”, У ЕКСКЛУЗИВНОМ ИНТЕРВЈУУ ТВ „МОСТ”

Драма Човека у ери плутократије


„Хантингтон & comp. нису у праву. Нема кризе демократије, јер нема демократије. Модерни Запад одавно не живи у демократији него у плутократији. Плутократија је још у античкој Грчкој била један од пет облика политичког уређења државе. Рђави облик плутократије називан је охлократија. Али, за разлику од античке плутократије која је означавала власт оних што имају највише новца, модерна западна плутократија представља владавину новца самог. Новац данас влада и онима који га прекомерно поседују. Он више није ни средство, ни циљ, него врховни принцип једног изнутра урушеног света. Прича о демократији је у озбиљним круговима данашњег Запада потпуно депласирана. Овдашња политичка класа и етаблирана политикологија о томе истрајно и сложно ћуте, јер би у противном било јасно да они опет катастрофално каскају за епохом и да с неким трагикомичним херојством освајају одавно напуштене тврђаве"

 

НАЦИЈА ПРЕС

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Епоха

 

НАПАДАЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДБРАНЕ И АНАТОМИЈА МЕДИЈСКОГ РАТА

Производња фалш историје и последице

 

Свакоме иоле паметном одавно је јасно: ко је фабриковао лажи током рата у рушевинама Југославије, како и за чији новац је то чинио, како је то коришћено да би се направило покриће за покретање убилачких „казнених експедиција Новог Поретка”, какве су далекосежне последице свега тога по историју као науку, по међународно и право уопште, по јавни и лични морал, по екологију и животну средину, по цивилизацијске кодексе и људска права, по поимање базичних појмова уграђених у саме темеље људскости (појмова попут истине, правде, слободе, лепоте, душе...). Онима с бољим осећајем за историју и време јасно је, такође, да је ово човечанство управо кроз те догађаје ступило у једну сасвим нову епоху, суштински друкчију од свих досад, чије перспективе, упркос усиљеном антрополошком оптимизму, не нуде разлоге за спокој

 

Пише: Џин Тоски Марацани Висконти

Превод са италијанског: Драган Мраовић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Наличја

 

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: МЕКО СРЦЕ СВЕТСКОГ ПОЛИЦАЈЦА

Језивост глобализованог лицемерја

 

Пропаганда је моћна, поготову кад из гомиле очаја, ђубрета, из рушевине, дохвати неко дете. Трагична судбина једног ирачког детета, коју ових дана увелико експлоатише Си-Ен-Ен, тако постаје метафора — рањени дечак, кога спасавају добри људи из земље која је направила рат и масовно страдање у његовој земљи, постаје монета за америчку домаћу употребу. На глобалној мрежи та прича, зачињена смекшаним гласом водитеља, треба да покаже америчкој јавности да није све тако црно — да су за рат у Ираку криви лоши Ирачани, те да америчке снаге у тој земљи само спасавају тамошњу децу. Америчка јавност сада на тренутак може да одахне — спасавање једног дечака тако симболички може да представља спасавање целог једног народа. Америчког

 

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Круг

 

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: БЕЛЕШКЕ О ИЗДАЈИ И ПРОКЛЕТСТВУ

Сузе Јуде Искариотског

 

Чим му је видео лице Макарије је схватио да је то оно које је годинама тражио, лице Јуде Искариотског. Напунио му је дланове златницима, нахранио га у хану Мушовића и одвео у цркву. Седам дана је Макарије Лазовић сликао лице Јуде Искариотског и седам дана је његов модел плакао. „Зашто плачеш?” упитао га је Макарије седмог дана. „Прије двадесет година послужио сам ти као модел за младог Исуса”, одговорио је бедник

 

Пише: Небојша Јеврић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Лорка и луна

 

ПРЕКОДРИНСКИ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ: КРАТКИ ЕКОЛОШКИ ПУТОПИС ИЗ ГЛАВНОГ ГРАДА

Узбудљива монотонија зеленог

 

Волим сваку боју, само нек’ је зелена. Уједињене зелене боје подразумевају све нијансе зеленог. Коме треба више?! Има ту великих разлика, отуд утисак толиког шаренила. Највећа разлика је између наше и њихове зелене. Зелене капије, зелени кровови, зелене фасаде, зелени стубови семафора и јавне расвете, зелени натписи и кецеље конобара, зелена полиција и зелена толеранција. Зелени је талас који треба ухватити да би се брже напустила усрећена БиХ и не бих

 

Забележио: Благоје Берисављевић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - In medias res

 

ДЕЗЕРТЕРСТВО ЕЛИТА У ЕПОХИ КАТАСТРОФА (3): ХРИШЋАНСКИ ПРОЈЕКАТ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ

Повратак из масе у народ


Судећи по свему, бивша војно-политичка биполарност света биће замењена новом, у којој ће Америци и Русији опет бити дате улоге супротних полова. Они који већ сматрају нормалним да „природну” економску селекцију треба пустити да доврши свој посао, и да многострадална народна већина нема алибија, збијају своје редове око САД, тог пристаништа новога „економског човека”. Они које велика религиозна традиција саосећајности обавезује да не верују у природну селекцију и у тријумф силних над слабима окупљају се око Русије, и око ње ће се окупљати и убудуће. Не можемо се више скривати од дилеме: или треба да се свикнемо на перспективу у људској историји још невиђеног масовног геноцида читавих континената, или да нађемо путеве и начине нове рехабилитације народне већине избачене из модерне

 

Пише: проф. др Александар Панарин

Превод са руског: др Драгомир М. Давидовић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Сагледавања

 

СРБИЈА И ГЕОПОЛИТИЧКЕ КООРДИНАТЕ НЕООСМАНИЗМА (2): ТРИ КОЛОСЕКА СРПСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА ТУРСКОЈ

Ка трајној балканској равнотежи

 

Ради продуктивнијег постављања према неоосманистичким аспектима турске балканске политике, за нас неповољним, важно је развијање што садржајнијих билатералних односа са Анкаром и укључивање у све облике регионалне сарадње. Али, изнад свега, потребно је систематски унапређивати билатералне, а колико год је могуће и дискретно трилатералне односе са Грчком и Бугарском. Тај троугао је кључ стабилности у овом делу Европе

 

Пише: проф. др Дарко Танасковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Зимски солстицијум (5)

 

ПОГЛЕД С ОЛИМПА: СУШТИНСКИ СМИСАО ЉУДСКОГ ПОСТОЈАЊА

О интуицији и слободи

 

Зашто је дијаметрално супротна реконструкција Христовог лика настала у енглеско-израелским лабораторијама од оне коју су, вођени врхунским професионалним стандардима, направили стручњаци италијанске полиције? Шта је о „етничком пореклу” Христовом тврдио Иља Глазунов? Којом реченицом је Ђорђо де Кирико променио животни и уметнички пут Милене Павловић Барили? Какво знање и умеће је српској сликарки на минхенској Академији пренео славни симболиста Франц фон Штук? Како је сев интуиције Фредерика Церија раскринкао кривотвореност једног куроса у Санта Моници? Одакле потичу непозване бујице слика које често надиру из таме кад склопимо уморне очи? Зашто су Богу непотребни неслободни људи?

 

Пише: Драгош Калајић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Метагеографија

 

ПОЛИТИЧКА ТЕОЛОГИЈА АМЕРИКАНИЗМА: ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ЈЕДНЕ ФАРСИЧНЕ „БЛАГОВЕСТИ”

Загонетност апсолутног Запада

 

Амерички месијанизам, Европљанима често комичан и гротескни, несумњиво је заснован на изврнутој есхатолошкој перспективи или чак пародији истинске хришћанске есхатологије. Стога је присуство „апокалиптичких” мотива тако снажно наглашено у свим производима америчке религиозности, али и у производима америчке масовне културе. Занимљиво је, при том, да су Американци истовремено велики историјски оптимисти, чврсто уверени у неминовност непрестаног прогреса. Сада је очигледно и зашто. „Happy end” је нешто што се, у америчком случају, већ догодило. Апокалиптички сценарио ће се свакако догодити, али само „Старом” и „од Бога проклетом” свету

 

Пише: Борис Над

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Истраживања

 

СВЕТЛОСТИ И СЕНКЕ: ПЕРСПЕКТИВЕ САВЕЗА РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ

Једино блискост није спорна

 

Процес интеграције Русије и Белорусије је у застоју. Социолошка истраживања урађена у Русији и Белорусији показују да и поред свих међусобних симпатија и уважавања постоје политичке препреке које онемогућавају интеграцију у једну савезну државу. Препреке су двојне. Прво: јавно мњење (пошто се у Русији формира јак изолационистички, антиинтеграциони став). Друго: политичке препреке (пошто руско руководство инсистира на решавању унутарполитичких питања на штету спољнополитичких). Према мишљењима испитаника, главни кривац за застој у интеграцији Русије и Белорусије је белоруски председник А. Лукашенко, а према мишљењу Лукашенка политика Москве која занемарује спољнополитичка питања

 

Пише: др Зоран Милошевић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Памтеник

 

ГЕНЕРАЛ МИЛОШ ЂОШАН: СУСРЕТИ СА СЛОБОДАНОМ МИЛОШЕВИЋЕМ У ХАГУ

Џелати и кадије

 

„Нација” наставља да ексклузивно објављује изводе из књиге успомена овог високог српског ратног официра, који је за изузетну ратну храброст и вештину кажњен превременим пензионисањем („Од НАТО агресије до Хашког трибунала”, ауторско издање, Београд, 2007). У овом броју описани су занимљиви сусрети са Слободаном Милошевићем у затвору у Шевенингену, током припрема за генералово сведочење на страни одбране о ратним збивањима на Космету

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Памјат

 

СВЕТИ КРАЉ ЈОВАН ВЛАДИМИР, НЕОБИЧНИ ВЛАДАР ЗЕТЕ И ПОДГОРЈА, ПРВИ СРПСКИ СВЕТИТЕЉ

Луч изнад векова

 

Изданак старе српске владарске лозе из Захумља, Илирије и Далмације, унук Хвалимиров и син Петрислављев, овај духовно кротки и витешки храбри владар још од своје узвишене мученичке смрти, 4. јуна 1015. године, поштован је као велики светитељ од свих народа и вера на тим просторима. Његово словенско житије прештампано је у Венецији 1802, а грчко, опет у Венецији, 1858. Његова љубав и девствени брак са лепом Косаром (Теодором), кћерком цара Самуила, знаменити су кроз векове

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Одлазак

 

ВЈАЧЕСЛАВ КЛИКОВ, ЗНАМЕНИТИ ПРАВОСЛАВНИ И СЛОВЕНСКИ ВАЈАР

Ратник Свете Русије

 

Припадао је православном језгру руског народа, које зна смисао живота и историје. И у најстрашнијим временима остао је непоколебљиво веран тој идеји, том путу. Извајао је целу једну православну херојску и подвижничку историју, овековечивши је у камену и бронзи. Широм Русије су његови потресно лепи споменици Ћирилу и Методију, Александру Невском, Иљи Муромцу, Сергију Радоњешком, Николају II Романову, књазу Свјатославу (победнику над хазарским каганатом), Сабору свих руских сталежа пред Богом... А на Споменику св. Сергију Радоњешком који је даровао Новом Саду златним словима пише: „Љубављу и јединством ћемо се спасти”

 

Пише: Радмила Војновић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Реч

 

У СРПСКОЈ, О КЊИЗИ „НЕЧУЈНА ЗВОНА. ХРИШЋАНСКО НАСЛЕЂЕ КОСМЕТА”

Судбина Христа у постевропској Европи

 

Има ли истине о Косову и Метохији која већ није речена (и толико пута погажена)? И вреди ли је још једном изрицати, поготову онима који од свега најбоље знају шта о Косову нипошто не смеју да знају? „Има ли утехе у покличу на смрт осуђених? Има ли утехе у стиху: Немој отићи немо у тамну ноћ?” Има! Вреди! Мора! Упркос свему! Пред нама је потресна књига о најугроженијим европским вредностима у данашњој Европи. Књига која је мера судбине Христа у постевропској Европи

 

Пише: Бранислав Матић
Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Књига

 

РОМАН „HAERETICUS” МИОДРАГА ЈАНКОВИЋА

Рађање фаустовске Европе


Писац и дело, свако својим путем и својим моћима, истражују заправо састав плодове водице што је испуњавала ону ренесансну материцу у којој је зачета данашња фаустовска, постхришћанска и постевропска Европа. Ма какав био наш став према њој, таква Европа има своје узрочнике у прошлости, своје идеологе, хероје и мученике. Да бисмо их упознали, морамо кренути узводно реком која је често понорница. И имати на уму Веберову опомену да „светови умиру искључиво природном смрћу, те увек у њима самима треба потражити убице”

 

Пише: Богдан Десница

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007.

 

„HAERETICUS”, ПРВОРАЗРЕДНИ ЕЗОТЕРИЈСКИ ТРИЛЕР

Вечна потрага за смислом

 

Написан као да га није обична људска рука створила, „Haereticus” Миодрага Јанковића с лакоћом пролази кроз мистичне пејзаже Европе XVI века, на самом почетку модерне цивилизације. Најсложенији филозофски проблеми и теолошке расправе оног времена постају нам питки и блиски, баш као да смо у њима и сами учествовали

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Увиди

 

РИЧАРД ДОКИНС И „ЗАБЛУДА О БОГУ”

Градитељи кристалне палате

 

Заједно са Семом Херисом („Писмо хришћанској нацији”), Кристофером Хиченсом („Бог није сјајан — Kако религија све затрује”) и Французом Мишелом Онфреом („Атеолошка расправа”), он је сврстан међу предводнике савременог атеистичког покрета. Имао је стилску елеганцију и бритак ум, али, када он, „Дарвинов ротвајлер”, пређе са терена науке и технологије у поље теологије и социологије, ишчезава контроверзни идеализам секуларног хуманизма и ствари постају смртно озбиљне. „Крајњи успех разума је његово признање да постоји бесконачно много ствари које га превазилазе”

 

Пише: Марко Танасковић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Седма уметност

 

СКИЦА ЗА АНТОЛОГИЈУ НЕСНИМЉЕНИХ СРПСКИХ ФИЛМОВА

Кинематографија које нема

 

Само овде (у безличном привиду југословенско-српске кинематографије) нема херојства, нема дамске отмености, нема романтичног витештва, нема егзотичних путовања, нема манастирских и дворских амбијената, нема сеоске топлине, нема џентлменске елеганције, нема грађанског духа нашег негдашњег европејства, нема никакве и ничије узвишености, нема великих личности наше историје, културе и уметности. У бескрајној скали људских осећања — овде нема готово ничега осим општег осећања наше међусобне отуђености, безнађа, протеста, разноразног (најчешће јаловог) самокритизерства и свеприсутног моралисања. Као да још увек живимо у временским рестловима из педесетих и шездесетих година прошлог века: са истим оним страхом од свега што има везе са људском душом и националном историјом

 

Пише: Драгослав Бокан

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Хирософија

 

УМЕТНИЧКО, ЗАНАТСКО И МАШИНСКО

Дух и вештина

 

Уметност нам је дата да се не бисмо удаљили од истине.” (Фридрих Ниче)

 

Пише: Дејан Ђорић

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Обзнана

 

ПОВОДОМ ВЕЛИКЕ ИЗЛОЖБЕ „ХИПЕРБОРЕЈСКИ РЕАЛИЗАМ” ПОЧИВШЕГ ДРАГОША КАЛАЈИЋА, У ГАЛЕРИЈИ „ПРОГРЕС”

Разгледнице из наше Унутрашње Империје

 

Након више од петнаест година, слике Драгоша Калајића (1943–2005) — једног од најзначајнијих уметника и визионара у српској и европској култури последње четврти XX века — биле су доступне београдској публици од 22. јуна до 20. јула 2007. у београдској галерији „Прогрес”. Изложбу је отворила сликар Оља Ивањицки, директор Музеја „Медиале”, а о Калајићевом сликарству су још говорили професор Ђорђе Кадијевић и писац Момо Капор

 

НАЦИЈА ПРЕС

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Прича

 

НАЂА ТЕШИЋ

Зов, порука, пролеће

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Егзорцизам

 

ТЕОРИЈА ПАКЛА И НЕОБИЧНИ ПУТЕВИ КА БОГУ

Милица против ђавола

 

Електронском поштом добили смо недавно једну непотписану причицу, поучну и духовиту. Минијатура о паклу у добу сцијентифизма. И кашичица лека. Поделићемо то са вама, својим читаоцима, јер ми и немамо никога другог осим вас

 

Цео текст >
 
Сними ПДФШтампаПошаљи препоруку
НАЦИЈА Online, бр. 18-20, септембар-новембар 2007. - Баштина

 

МАЛА ПРИРУЧНА РИЗНИЦА

Мисленик 18–20

 

Цео текст >
 


Nacija

Светлосна упоришта Драгоша Калајића

Број 18-20

Број 15-17

Број 11-14

Архива 2005-2006


Нација Online :ПочетнаАрхива 2005-2006 Број 18 - 20