Архива 2005-2006 > Култура - Езотерија и политика |
МЕТАПОЛИТИЧКА ПРОРОЧАНСТВА ЗА ЕРУ ВОДОЛИЈЕ Велики жур синова катастрофе Нити које повезују езотерију и политику, тајна знања и управљачку моћ, многоструке су и постоје од древних до ових наших времена. То потврђује данас потпуно доказано постојање супертајних езотеријских института свих великих сила од Првог светског рата на овамо: немачког Трећег рајха, СССР, САД. Та тајна историја обилује несагледивим играма и опасним злоупотребама, баш као што има и своје мајсторе и шегрте, пророке и шарлатане, финансијере и жртве
Пише: Дејан Ђорић
Историја људске мисли је и историја опасних интуиција. Пророштва, визије и уметност повезују прошлост и будућност, тело и политику, езотерију и филозофију. Фредерик Диленглејд је за 1969. годину прорекао почетак тридесетогодишњег пропадања света. Оно што је отпочело Вудстоком, завршило се првим атомским ратом против Европе, тромесечним НАТО бомбардовањем Србије. По овом пророку, свет коначно пропада након 1999. године. То се повезивало са Нострадамусовим изразом „Саматобрин”, који означује крај света. Премештањем слогова добија се реч атом-бри-сан једнака француском изразу „atome brisant”, то јест уништавајући атом. Пермутације тог типа су опште место у крипто текстовима. Већ је 1960. године радиоактивност на нашој планети била тридесет пет пута већа од нормалне. Немачки песник Емануел Гајбел још је 1836. говорио о озбиљним природним катастрофама око 1980–1985. Свештеник Кирик је 1872. за исти период прорекао најпре некакав разорни рат, а након тога свемирску катастрофу. Катастрофу света или барем Европе од неке свемирске силе предвидео је за 1985. језуита Понг, управник Ебро-опсерваторије у Мадриду. Два америчка астронома, Џон Грибин и Стивен Плеџман, објавили су 1974. књигу под насловом Учинак Јупитера. У њој износе да ће се 1982. девет планета сунчевог система наћи у истој линији са исте стране Сунца. Ова необична појава догађа се сваких 179 година и „узроковаће разне катастрофе”. Доћи ће до промена у окретању Земље око сопствене осе. Други су такође упозоравали да ће Земља стати, а по неким мерењима она доиста успорава кретање. Предвиђања баварског монаха из XVII века, званог Црни Паук, данас делују бајковито. Он је за 1980. прорицао: „Биће то година великих поремећаја, велика ће искра ватре захватити све земље и спремити нова небеса.” Искра ће кренути од Кине и у први мах захватити Азију а затим Европу. „Но све ће се збити као муња.” На позорници светских збивања појавиће се 1997. Антихрист, кад ће почети своје проповедање. Он се родио 1967, каже Црни Паук, а родитељи су му Кинези. По звању биће војник. Он ће се увући у највише црквене кругове и главни његов ученик биће један кардинал. Његова ће владавина бити кратка – до 2000. године, када ће бити разорен Париз.
ИЗМЕЂУ ПОДСМЕХА И СТРАХА
Оваква сагледавања будућности данас могу само да изазову подсмех или да увесељавају својом наивношћу. Стварност је неупоредиво гора. Мање наивно је то што сви пророци кад говоре о 2000. години помињу „огањ”, „пепео” и „зраке Сунца које ће бити врло блиско Земљи”. То се, свакако, може односити и на период који почиње са 2000. годином. Црни Паук дословно каже: „Вода ће се претворити у ватру” и ватра ће уништити земљу. И нека друга његова предвиђања су крајње реална. За 1985. прорекао је инвазију на СССР (што је отпочело 1987. рушењем Берлинског зида), а за папску столицу је тврдио да ће бити пренесена преко океана (утицај Америке на избор и политику папе Војтиле). Још су занимљивија његова предвиђања за трећи миленијум. То ће бити доба усмерено свемирским испитивањима. Више неће бити ратова јер „неће бити узрока за ратовање”. Неће бити национализма: „Земља ће припадати свима и неће имати граница.” Злато неће имати никакве вредности већ ће нову вредност добити клас пшенице. Трећи ће миленијум, према томе, бити раздобље науке. Почетком 2000. године доћи ће до фузије религија. Око 2500. године сви ће људи имати само једног Бога, али он неће обећавати небеску награду већ ће је сваки човек добити за живота. New World Order прецизно описан у XVII веку или ружичаста слика земаљског раја? Црни Паук је многе заносио својим (прилично тачним) предвиђањима. Сва пророчанства данас се повезују са ером Водолије, али је, према неким сазнањима, скоро немогуће астролошки утврдити када она започиње. По некима је отпочела око 1980, када се мења структура света и почињу нагле промене. По другима наступа између 2000-2010. године, а по трећима нови поредак започеће у тачки пролећне равнодневице која ће ући у сазвежђе Водолије приближно 2200. године. Лењин је сва предвиђања сажео у реченици: „Што горе то боље”. Слично су мислили и дадаисти у време Лењиновог боравка у Цириху (теоретичари су покушали да повежу Лењинов егзил у Швајцарској са настанком даде). Доба Водолије је у знаку хаоса, нестабилности, слабости, општег растицања. Неки окултисти нису имали стрпљења. „Треба учинити све што је могуће да се планским акцијама приближи епоха Водолије”, позивала је Н. Бестужев-Лада. Многи су, журећи ка добу опалог хришћанства, обећано царство магије и хтонских култова дочекали катастрофално лошим предвиђањима, дискредитујући сопствене окултне способности. Николај Берђајев је у Рудолфу Штајнеру препознао још једног сатанисту, а за Андреја Белог најцрњи период живота је отпочео познанством са Штајнером. Рене Генон је разоткрио неке од превара Хелене Блавацке, прогласивши је шарлатаном, што је навело Драгоша Калајића да о Блавацкој увек пише подсмешљиво, као „баби Блавацкој”. Блавацка је очекивала да ће крај хришћанске ере доћи „врло брзо”. Она је прва најавила доба Водолије. „Крајем овог века (XIX – прим. Д. Ђ.) завршава се неколико значајних циклуса. Прво, 5000-годишњи циклус Кали–југе и месијански циклус човека повезаног са сазвежђем Рибе.” Рудолф Штајнер је о Христосу мислио другачије, али једнако погрешно.
НЕМА СМРТИ БЕЗ СУДЊЕГА ДАНА
Десетог септембра 1910. Штајнер је објавио да ће се други Христов долазак на облацима „догодити пре краја XX века”. Хелена Рерих неколико пута мења датум Доласка. Прво је уверавала да до „Судњег дана нећете успети да остарите”, а онда је ликујући објавила: „Година 1942. се по свим најстаријим списима сматра крајем Кали–југе и почетком новог предивног циклуса.” Николај Рерих је писао: „Предање и старе тибетанске књиге кажу да ће онда доћи Неко веома велик. Његов долазак се може очекивати за 12 година. То ће бити 1936. године.” Хелена Рерих прецизира: „Сматрај да је 1927. година прилично тешка, али да су 1928, 1929. и половина 1930 – празници.” Године 1934. испоставља, међутим, да ће „последњи Космички бој наступити кроз неколико деценија, али наше столеће се још неће завршити.” „Давно је било указано на 1936. годину као на годину личне битке Владара света са Јерофантом зла и библијском змијом”, писала је супруга Николаја Рериха. Спомиње и други датум: „Запамтимо и 1940. годину. Она може донети радост и пружити нови подстрек.” Рериховима је био познат и тачан датум Армагедона – он се догодио 17. октобра 1949. године! „Армагедон се окончао поразом непријатеља. Ново доба започело је 17. октобра, када је непријатељ прогнан из нашег Сунчевог система.” Овом наводном галактичком догађају претходило је знамење у виду смрти совјетског идеолога, диктатора у области културе А. Жданова. „Промена у влади моје државе представљаће њено очишћење. Промена је благотворна за нови развој свести народа. Земља ће постати предивна и заснована на космичкој праведности.” По Хелени Рерих, знак Новог Света биће обнављање живота на Месецу.
РАЧУНОВОДСТВО РАСИЗМА
Више од пророчанстава, езотерија је на политику утицала расним теоријама. По личном осећају Ени Бесант, наследнице Блавацке, „Теозоф је достигао врхунац када превазиђе своју расу”. Она је у младости проповедала неомалтузијанство. „Богочовек – творац огњени! Богочовек – носилац огњеног знака Нове Расе!” одушевљавала се Хелена Ивановна Рерих. Окултно-пагански карактер немачког нацизма добро је познат. Идеја о реинкарнацији, коју су у европску мисао поново унели Хелена Блавацка и Рудолф Штајнер, била је блиска вођама Рајха. Сасвим је јасно да су теозофија и нацизам били повезани многим нитима, како у сфери идејног утицаја, тако и на практичном плану. Многи адепти теозофије приступили су нацистима. Одушевљење „езотеричним расизмом Блавацке” одвело је руског емигранта Р. Шварц–Бостунича до Штајнерове антропозофије, али и до чина штандартенфирера SS. Први немачки часопис украшен свастикама, Цветови лотоса (1892–1900), објавио је мноштво текстова Блавацке, а њен лични печат носио је свастику. Други езотерично-теозофски часопис, Остара, штампан је у Бечу када је тамо од 1908. до 1913. живео Хитлер. Један од мемоариста сећа се да је у Хитлеровој соби видео гомилу од најмање педесет бројева Остаре. Године 1907. овај часопис је био штампан у сто хиљада примерака и несумњиво је значајно допринео стварању атмосфере магичног, којом је нацизам био окружен. Нацизам је имао две расистичке теорије: пропагандну и езотеријску. Пропагандни расизам добро је познат: „Власт аријевцима, доле Јевреји!” Постоје мишљења да је целокупна пропаганда против Јевреја била заправо покриће за највећу пљачку у историји човечанства, организовану на државном нивоу. Нацисти су Јеврејима све реквирирали, од фабрика и уметнина до комплетних библиотека које су највише обогатиле фондове немачких државних библиотека. После су прешли на пљачку Европе, па се у њиховим фондовима нашло и 5000 црквених звона скинутих са европских цркава. Како објаснити чињеницу да немачко снабдевање, оружје и трупе из економских разлога нису редовно слати на руско бојиште, док су конвоји са заробљеницима, међутим, уредно пристизали у логоре све до задњих дана рата. Разлог је био у већој економској исплативости логораша од немачког војника. Са заробљеника је скидан накит, вађени су им златни зуби, кућна имовина им је била заплењена, и мучени су да одају своје шифре у швајцарским банкама. Уколико би умрли не одавши је, као богати београдски издавач Геца Кон, по тајном договору имовина заробљеника и Јевреја је након ликвидације у логорима дељена између швајцарских банака и Трећег рајха.
НЕМАЧКЕ ЗАБЛУДЕ О ХИТЛЕРИЗМУ
Пропагандним расизмом је прикриван онај други, окултни. Немци нису знали да они, по крајњим циљевима нациста, не представљају „расу господара” већ само колевку новог човечанства, чији долазак најављује тајно учење. За нацистички врх Немци су били само материјал који се користио ради остварења циља значајнијег од националне хегемоније. То је био долазак Натчовека. У томе је од кључног значаја био ред SS, организован као витешки или темпларски. Како показују нова истраживања, есесовци су у унутрашњости Немачке имали храмове у којима су унутар своје парацркве обављали ритуале. Чињеница да су немачки теозофи–нацисти активно користили кабалу указује да је за њих супротност хришћанство–магија била много значајнија од супротности аријевац–Јеврејин. Јудејска мистика била је прихваћена у делима нацистичких окултиста уколико је могла да послужи обнови паганизма. Године 1989. у Њујорку је била објављена књига Месијанско наслеђе. Аутори ове књиге цитирају речи једног од савезничких тужилаца на нирнбершком суђењу. По његовим речима, из докумената са процеса намерно су избачена сведочанства о ритуалним и окултним аспектима Трећег рајха. Хитлер је свој покрет називао револуцијом. То је била конзервативна, револуција окренута прошлости. Истраживања вршена после рата показала су да су нацисти на пројекте института Ahnenеrbe („Наслеђе предака”) потрошили приближно онолико новца колико и Американци на атомски пројекат „Менхетн”. Нацистичким маговима пошло је за руком да у недрима поштеног и наивног немачког народа произведу психофизичку експлозију невиђене снаге, ланчану реакцију јединке и друштва.
БЕТОВЕН И АНТРОПОЗОФИЈА
„Бог који је створио свет, од једне крви је створио сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском”, проповедао је апостол Павле Грцима (Дела ап., 17: 24–26). Супротно од библијске концепције да цело човечанство потиче од једне крви, окултно учење Блавацке и нациста утврђује полигенетско начело. Осма од десет догмата теозофије које је објавила мадам Блавацка гласи: „Људске расе се разликују међусобно по духовној обдарености исто онако како се разликују по боји коже, висини или било којем другом спољашњем својству.” У књизи Тајно учење она Јевреје описује као „вештачку расу”. Њен наследник Рудолф Штајнер, одметник од теозофије и оснивач антропозофије, 1915. године писао је о себи као „пророку мисије германске расе”. Штајнер је имао везе са члановима реда Златна зора, најмоћније окултне групе у XX веку. Златна зора је проповедала уништење хришћанства у ери Водолије, почетак новог доба неопаганства и магије. Штајнер је сматран јединим мајстором изван групе који је достигао највише могуће степене иницијације, познате само неколицини вођа Златне зоре. Од Адолфа Хитлера је још пре доласка нациста на власт кренула жестока кампања против антропозофа. Штајнер је на немачком радију био проглашен државним непријатељем број један, а његов храм, саграђен по принципима виших хармонија, спаљен до темеља. Штајнерова црква (како се некад назива) добила је име Гетеанум, по Гетеу. Штајнер је био најбољи познавалац Гетеовог дела које је изучавао више деценија. Гете, тај стари поклоник Француске револуције, никада није хтео да призна Бетовенов значај. Са ужасом је описивао Бетовенову музику. У њој није видео величину већ залазак немачке културе, а његових неколико сачуваних мисли више се односе на предсказање нацизма него на музику. Бетовен је био један од првих великих поборника немачке расе, генија и нације. Изјавио је за Христоса да представља леш на крсту. Нацистичка прогањања штајнероваца представљају „породични скандал”, нешто слично прогону троцкиста од стране стаљиниста.
ПОСВЕТА ЗА ГОТФРИДА БЕНА
Нацисти су прогањали и низ других конкурентских езотеријских група, које су раније дале свој допринос победи нацизма. Већина окултиста, астролога и пророка је завршила у концентрационим логорима. Неки од њих, не знајући ништа о Хитлеру, само на основу датума и часа његовог рођења, астролошким прорачунима прецизно су описали личност и успон фирера, док су други прве године рата најавили околности и годину његовог краја. Хајнрих Химлер, вођа SS трупа, ништа није предузимао без консултације астролога. Нацизам никада није могао да се вине до висина религије, али је зато на свим нивоима, од предметног до идеолошког, био утонуо у атмосферу магије. То је био први познати случај од времена цара Јулијана Апостате да се цивилизација врати паганизму. Провокацију је представљало и очекивање повратка прошлости, како гласи наслов књиге Е. Оленшлегера, посвећене највећем нацистичком песнику и есејисти Готфриду Бену. Свесни свих проблема које поставља тај подухват, највећи умови из раздобља нацизма, попут Бена, Ернста Јингера, Освалда Шпенглера, Стефана Георгеа или Хајдегера, постепено су се удаљили од агресивне немачке идеологије и политике. <
(Септембар 2005)
|